Izvor: Glas javnosti, 21.Sep.2009, 02:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pismo neumornom prijatelju
KURIR objavljuje moje zapise subotom, Glas javnosti ponedeljkom. Mogao bih, uz mali napor, opisati ono što sam ovih dana video u Vlajkovićevoj 8 i dokazati da li sam, a ako jesam, koliko sam privržen Kuriru, novinama za koje evo već tri godine, jednom nedeljno, pišem. Lako je, rekao sam gospodinu Kačareviću, nekadašnjem uredniku Glasa javnosti, zastupati Kurir u Kuriru ili u Glasu, ja od sebe očekujem nešto više. Kačke i ja smo se složili da bi bilo lepo i korisno kad bi neke druge prestoničke >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << novine zatražile od mene da napišem šta mislim o „prekomernoj upotrebi pokazivanja sile“ koja se događa u Vlajkovićevoj ulici. Izgleda da sam se precenio. Niko me nije pozvao da nešto napišem. Dobro de, rekli smo Kačke i ja jedan drugom, ne cene me, nije im stalo do mog mišljenja. Pala nam je na pamet druga ideja. Možda će neke ugledne prestoničke novine pribeći lakšem i bezopasnije poslu; zatražiće od mene intervju, pustiće da nešto kažem na svoju odgovornost. Ni to se nije dogodilo. Da l me nema, da l sam sasvim beznačajan, da l sam prećutno lustriran, pitanja su kojima mučim sebe. Uložili smo nešto nade u ideju da će neka prestonička televizija osetiti potrebu da razmrsi istinu, valjalo bi utvrditi da li se naše pravo da znamo sve pretvorilo u naše pravo da ne znamo ništa. Ali, sve su prestoničke televizije bile zamajane ozbiljnim problemom, bavile su se najviše pravima na različitost i analizom da li je najavljena Povorka ponosa visokorizična šetnja koja ugrožava Beograd.
E, MOJ Kačke, posle razgovora koji smo, kao zaverenici, obavili u „Svrati, bato“, nisam ništa pametniji. A ti? Dva dana mi nešto nije dobro, ne viđam te, i evo čime se bavim i čega sam se dosetio. Lako je govoriti o pravima na različitost kad se radi o ljubavi. Briga me da l’ neka devojka više voli devojke nego mladiće, šta me se tiče da l neki mladić više voli mladiće nego devojke. Davno, u Sovjetskoj Rusiji, čuveni virtualni radio Erivan dobio je pitanje: da li je Pjotr Iljič Čajkovski bio peder? Radio Erivan je odgovorio: Jeste, ali mi ga ne cenimo samo zbog toga. Pitanje je, kao što vidiš, primitivno, a odgovor je fantastičan. Zamršena je stvar ljubav. Volite se kako umete i znate.
TRI se dana mučim razmišljajući o pravima na različitost, ne samo u ljubavi. Više od pedeset godina pišem i ponekad sam bio žrtva naivne vere da je moje pravo da pišem i govorim ono što mislim, nedodirljivo. Komunisti su pravo na razlike u mišljenju pojednostavili; ako pišem i govoriš ono što nam odgovara, niko ti ne brani da ćutiš i privatno misliš drugačije nego mi. Drugovao sam sa komunistima koji bi mi, kad progovorim o kakvom zlu, govorili; u pravu si, ali nije trenutak da to kažeš ili napišeš. Verujem da fašistima nije smetalo da nemački intelektualci misle sve najgore o koncentracionim logorima, ako o tome ćute! Veština ćutanja i birkanje trenutka kad ćeš nešto reći, ozbiljna je disciplina. Ako pogodiš trenutak, pobedio si, ako ga promašiš, ko zna šta te čeka.
MUDRUJEM, bez razloga. Nismo li u „Svrati, bato“ vodili jednostavan razgovor o tome možemo li uticati na sudbinu Kurira? Bez napora smo otkrili da će biti objavljeno da upad poreske policije uz asistenciju policijskih snaga nema veze sa Zakonom o informisanju, u pitanju je, biće rečeno, moguća krivična prijava protiv Raje Rodića zbog sumnje da je utajio porez. Ali, ako je tako, pitali smo se i još se pitamo, zašto se to nije dogodilo pre nego što je Zakon o informisanju bio izglasan. Nije li Vreme, ne budi mi zamereno što citiram po sećanju, na vreme objavilo sloganče: „U pitanju je Rodić Raja, a nama odoše jaja“. Nije li profesor i poslanik Žarko Korać u emisiji „Utisak nedelje“ obelodanio svoju sumnju da je Zakon o informisanju posledica sukoba dva čoveka, jednog vlasnika novina i jednog ministra, nije li posle kratkog kolebanja gospodin Korać potvrdio i koji je ministar u pitanju? Nije li Korać na pitanje ko će pobediti odgovorio da je u pitanju čovek koji je do sada uvek pobeđivao. Nismo li posle toga zaključili da je sve što se sada događa u Vlajkovićevoj 8 logično i lukavo smišljeno. Bez finansijske policije i krivične prijave protiv Raje Rodića bilo bi jasno da je gospodin Žarko Korać u pravu. Da gospodin Korać, ili neko drugi ko misli isto što i on ne bi bili u pravu podneta je, ko zna koja po redu, krivična prijava protiv Raje Rodića, jer ranije nisu bile uspešne. A Zakon o informisanju je tu da bi novine i novinari koji bi pisali o Kuriru bili zaustavljeni. Kako i šta da pišeš o pokretaču novina protiv kog je podneta krivična prijava zbog utaje poreza? Zgodan alibi, Kačke. Zakon o informisanju štiti tvorca Zakona o informisanju a ne može biti upotrebljen u odbranu Kurira. Bili smo naivni što smo verovali da će neko, i to baš mene, pozvati da nešto napišem o slučaju Kurir i što sam se ja, mator i naivan, ponadao da će neko, baš od mene, zatražiti intervju.
JA SAM, Kačke, svedok svakojakih uspona i padova. Ne dopisujem se s tobom samo zbog toga što nemam s kim. Verujem da neću okrvaviti tupi mač Zakona o informisanju zbog, zasada jednosmerne, prepiske s tobom. Skromno analiziram jedan neverovatni društveni i politički fenomen. Tito je, kako god okreneš, vladao ozbiljno i uvek je izgledalo, ili je tako i bilo, da je većina na njegovoj strani. Milošević je imao pristojnu većinu ali nije primetio kako se njegova moć krnji i smanjuje i kad je razlika u mišljenju između njega i njegovih protivnika dobila ozbiljne razmere, izgubio je i moć i vlast.
ALI, nije reč o Titu i Slobi. Pokušavam da otkrijem tajnu jednog mladog, tvrdog, oštrog političara koji je, posle pada Miloševića, jedini ostvario sve što je naumio. Peti oktobar nije bogzna koliko uspeo, on jeste. Talenat, šta li? Pričamo o njemu u „Svrati, bato“ i pokušavamo da mu nađemo slabu tačku. Da li je moguće da se njegova moć svodi na slabe tačke drugih ljudi? Vešt je to strelac, ne junači se, ne izigravaj Ahila, bićeš pogođen u slabu petu. Ko je s takvom manjinom vladao ovolikom većinom? Marku Kraljeviću je, kad omane, pomagala vila Ravijojla. Koji čarobnjak njemu pomaže? Ako otkriješ, piši mi.
ONE smo noći, sećaš se, sedeli u Vlajkovićevoj. Obojici nam je bilo žao i novinara Kurira i Rajinih službenika, i finansijske policije i policije koja im asistira. Zazvonio je telefon. Neko te je pitao gde si. Rekao si da si u Kuriru. Šta se tamo događa, pitao te je prijatelj. Ne znam, rekao si. Dopao mi se tvoj odgovor. I ja sam gledao istu scenu i nisam znao šta se događa? Da li je moguće da uprkos našem pravu da znamo sve počinje vladavina našeg prava da ne znamo ništa. Ili, još gore, da li je došlo vreme da znamo sve, ali da se pravimo da ne znamo ništa. Ako je tako, neutešan sam. Objavljujem delove našeg razgovora obavljenog u „Svrati bato“, tek da bi čitaoci Glasa javnosti videli da još nisam ostao sam, imam i kome i šta da pišem. Uzgred pripominjem da izreka: „malo nas je ali smo junaci“, više ne pije vodu. Sve se svodi na istinu da ako gledamo šta nam rade, a ne činimo ništa, slobodno možemo misliti sve što nam padne na pamet.
ovaj rezim je instaliran na DUPLIM STANDARDIMA, ovaj rezim je marionetski, ovaj rezim je RUZAN u svakom pogledu i ovaj rezim treba rusiti sto pre to bolje! ovaj rezim pokazuje svoje nakazno lice, isti su kao i oni sto su nas bombardovali 78 dana, ti su monstrumi a ovi su njihovi poslusnici ili najgora sorta satelita,dvonozna sorta koja hoce jos da nas ubede kako su pederi SLOBODA i najvece drustveno dostignuce! i za vreme Aleksandra Velikog makedonci su kamenovali sve one kojima je pederastija bila po volji.prosto se jezim Druge Srbije koja je dotakla dno Sodome i Gomore a govore o nekoj demokratiji o kojoj inace nemaju pojma, jedino sto znaju je da se savijaju i gde ima i gde nema kite i upadaju u izdavacke kuce i maltretiraju novinare koji su se USUDILI, cujte, usudili da pisu ISTINU!
