Izvor: Danas, 08.Jul.2015, 10:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisci po nacionalnosti
U čuvenoj knjizi ''Imaginarni Balkan'' Marije Todorove možda je njena posveta najsnažnije ''poglavlje'' - gde kaže da je posvećuje svojim roditeljima koji su je naučili da voli Balkan, bez potrebe da se njime ponosi ili da ga se stidi. Dušan Gojkov, osnivač Balkanskog književnog društva (Beograd, 2004.) i urednik e-časopisa Balkanski književnik glasnik, pripada onim piscima koji zbog diskretnosti u palanačkim strujanjima ostaje možda nedovoljno prisutan.
IK Kornet >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << izdala je njegovu sabranu poeziju, pod nazivom ''Tužne šansone'', koja je godinama izlazila u stranoj i domaćoj književnoj periodici. Gojkovljev roman ''Slepi putnik'', koji se može naći još samo na aukcionim sajtovima sa polovnim knjigama, ušao je u uži izbor za NIN 90-ih godina, i to je roman koji osvaja čitaoca pre svega svojom veštinom kratkog, sažetog a nabijenog izraza, znakovitih rečenica i slika koje se mogu naslutiti iza i ispred, simbolike koja se može razviti ukoliko ste posvećeni (a samo na takvima književnost ostaje), ali i magijom putovanja koja ostaje dotaknuta suptilno. Gojkov je u svom romanu napisao, među prvim rečenicama: ''Balkan kao stanje svesti'', tada još uvek ne znajući da će Balkansko književno društvo biti i osnovano, i ovako uspešno. BKG objavio je oko 1.000 autora, sa idejom da objedini prostor koji je političkim faktorima bio razdoren, i gde se preko granica, kako je Gojkov rekao na pres konferenciji u Sarajevu, ''nije moglo ništa preneti sem droge i oružja''. Planiraju se kancelarije u svim balkanskim prestonicama, a pre svega bivšejugoslovenskim.
Konkurs za mlade pisce, pod okriljem projekta Pisci za budućnost (piscizabuducnost.com), od 14 do 29 godina, otvoren je do kraja avgusta i ohrabruje mlade da dovrše priče i pesme koje su započeli stariji, afirmisaniji autori, među kojima su i Uglješa Šajtinca, dobitnik Evropske nagrade za književnost, Jasmina Topić, i mnogi drugi autori iz celog regiona. Projekat podržavaju UN i UNESCO, a sprovodi se kroz Balkansko književno društvo, sa mnogo saradnika i prijatelja, među kojima je i NVO Raskrsnica iz Beograda. Pored Gojkova, tu su i inicijator ideje projekta Neven Mehinagić i prof. Sava Damjanov, koji je i predsednik žirija, a započete priče i pesme mogu se naći na sajtu Balkanskog književnog glasnika. Izgleda da je dopisivanje priča, tj. dovršavanje započetih književnih/pisanih dela, postao urbani hit koji su, u drukčijoj meri, primenili i na Mikser festivalu, na jednom od programa, što bez obzira na (ne)kvalitet napisanog svejedno obećava kreativno investiranje vremena. Pisanje oslobađa, kakvo god bilo. Konkurs Pisci za budućnost svakako pretenduje da otkrije i nagradi talente, mlade pisce koji stvaraju na nekom od jezika nastalih iz srpskohrvatskog. S druge strane, ukoliko je nekom mladom stvaraocu maternji jezik neki od jezika manjina (mađarski, albanski, rumunski, romski) a služi se i razume naš jezik, i oseća želju da te priče i pesme dovrši, svakako treba da pokuša: rado ćemo ispraviti eventualne gramatičke greške. Balkanski književni glasnik ima preko 50.000 čitalaca dnevno, a na sam konkurs do sada se već prijavilo par hiljada mladih pisaca. Kulturu granice ne samo da ne zanimaju već ih i ne priznaje. Podsetimo se i Rastka Petrovića, biografa Velikog rata i albanske golgote: ''Umetnici nemaju naciju, oni su polubogovi''. Pišimo!
