Izvor: Blic, 26.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Piletina može da se jede
Piletina može da se jede
U Srbiji nema ptičjeg gripa, ali u toku su serološka ispitivanja divljih ptica. Ispituju se i vodene površine na kojima se očekuje veći dolazak ptica selica iz Azije i Sibira, kaže Slavoljub Stanojević iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede. Naredba o držanju živine i domaćih životinja u zatvorenom, kažu veterinari, uglavnom se poštuje.
- Naš cilj je da zaštitimo živinarsku proizvodnju jer bi u slučaju pojave ptičjeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gripa to bio veliki ekonomski gubitak za zemlju - kaže Stanojević, dodajući da u Srbiji ima oko 17 miliona komada živine.
Ukoliko se ptičji grip pojavi među domaćim životinjama u Srbiji, one će morati biti ubijene, ali će država nadoknaditi štetu njenim vlasnicima, kažu za 'Blic' u Ministarstvu poljoprivrede.
- Prema trenutno važećim propisima, predviđena su sredstva u budžetu Republike Srbije za nadoknadu štete vlasnicima životinja i opreme koja bi bila uništena usled naloženih mera iskorenjivanja zaraznih bolesti. Cena će biti obračunata na osnovu prosečne tržišne cene koja važi u momentu ubijanja životinja - izjavio je Slavoljub Stanojević iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
Prvi simptomi ptičjeg gripa u domaćinstvima je povećan broj uginuća živine, od 85 do 100 odsto, dijareja, nakostrešeno perje, otok glave, vrata i kreste, krvarenje po nogama, povećana žeđ i neveselo ponašanje.
- Ukoliko bi neko primetio takve simptome, ne treba da preduzima ništa, već odmah da pozove svog veterinara ili veterinarsku inspekciju. Nakon toga će doći stručni tim, uzeti uzorke i poslati ih na dijagnozu - objašnjava Stanojević.
Prema njegovim rečima, takva domaćinstva ili farme biće izolovane i, u slučaju potvrde pojave bolesti, prostor će biti dezinfikovan, a preostala živina uklonjena.
Isti postupak, u zavisnosti od epizotiološke procene, biće sproveden i u okruženju, ne većem od tri kilometra.
'Vlasnici živine bi u tom slučaju, shodno primenjenim merama, imali pravo na nadoknadu štete u skladu sa tržišnim cenama', naveo je Stanojević.
Od kada se zna za ptičji grip do sada se nijedan čovek nije zarazio tako što je jeo meso ili jaja obolele životinje zato što virus ne može da preživi 70 stepeni Celzijusa, objašnjavaju epidemiolozi. Zbog toga nema mesta panici jer termički dobro obrađena namirnica ne prenosi infekciju.
Kako je 'Blic' juče pisao, u Veterniku su uginule 32 kokoške, pa se pretpostavljalo da se radi o ptičjem gripu. Međutim, jato kokošaka u dvorištu Milke Jovančević.
- Zvanične analize potvrđuju da nije u pitanju nikakva zaraza, već je kokoške najverovatnije podavila neka poljska štetočina. Iz mera predostrožnosti morali smo postupiti tako kako smo postupili, a to je možda izazvalo sumnju domaćina - kaže Zoran Petej, koordinator u akciji suzbijanja ptičjeg gripa u Veterinarskoj stanici Novi Sad.
Milka Jovančević, u čijem dvorištu su uginule kokoške, kaže da joj je i pored evidentne štete posle saznanja da ipak nije zaraza, mnogo lakše.
- Najviše sam se bojala zbog unuka koji su u dvorištu u svakodnevnom kontaktu sa kokoškama - napominje Jovančevićeva i potvrđuje ono što je reporterima 'Blica' iznela prethodno veče, da skoro neće jesti živinsko meso.
U Veterinarskoj inspekciji zabeleženo je mnogo uspaničenih poziva iz Veternika, a iz tamošnje osnovne škole koju pohađa troje najmlađih Jovančevića juče ujutro zvali su majku da dođe po decu jer je tako navodno rekla doktorka iz Veternika.
- Zvala me je sekretarica direktora škole jer se on navodno konsultovao sa našom doktorkom, koja je rekla da odmah dođem po dvoje mlađe dece koja idu u prvi razred, a da starije, uopšte ne dovodim. Posle izvesnog vremena, 'smirile su se strasti'. Ekipa 'Blica'
