Izvor: Blic, 07.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pijemo po 24 litre alkohola godišnje
Pijemo po 24 litre alkohola godišnje
BEOGRAD - Prema poslednjim obrađenim podacima o potrošnji u domaćinstvima, koje je uradio Savezni zavod za statistiku, svaki građanin Srbije popije u proseku tri decilitra alkohola dnevno, što je godišnje količina koja veoma zabrinjava medicinske stručnjake.
- Pa to je strahovito mnogo. Preporučljiva doza za odrasle je jedno do dva pića dnevno, ali ako sagledate da su u ovu grupu uključena deca, trudnice, penzioneri... >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << to je strahovito puno - kaže za 'Blic' Jagoda Jorga, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Godišnja potrošnja alkohola po članu domaćinstva u Srbiji je oko 24 litre godišnje, u šta spadaju vino, pivo, rakija, likeri... Od toga je potrošnja rakije četiri litre, vina tri i po, a piva 16,5 litara godišnje.
Srpsko i crnogorsko domaćinstvo u proseku za godinu dana potroši 333 kilograma hleba. Rekorderi su, ipak, Vojvođani, kod kojih se u jednom domaćinstvu godišnje pojede čak 458 kilograma hleba. Znači, po članu domaćinstva, Srbi i Crnogorci troše 100 kilograma hleba godišnje. Ako se to preračuna u kalorije, objašnjava dr Jorga, to znači da naš građanin samo preko hleba u sebe unese 70 odsto ukupnih dnevnih energetskih potreba.
Od sveg svežeg i prerađenog voća i povrća u domaćinstvima se najviše jede krompir - čak 125 kilograma za godinu dana, potom slede kupus i kelj sa 60 kilograma, jabuke 47 kilograma, paradajz 42, pasulj 12, dva kilograma pekmeza... U Crnoj Gori se izgleda obrok ne može zamisliti bez krompira, s obzirom na to da u proseku jedna porodica potroši čak 216 kilograma krompira godišnje. U centralnoj Srbiji se potroši skoro duplo manje.
Potrošnja voća je manje-više slična u svim krajevima zemlje, s tim što Crnogorci jedu mnogo više južnog voća - čak 57 kilograma za godinu dana. Ostali u proseku jedu između 15 i 20 kilograma mandarina, pomorandži, limuna, ananasa, banana i drugog južnog voća godišnje. - Minimalna potreba za voćem i povrćem dnevno je za svakog čoveka oko 600 grama. Ukoliko se, prema ovim podacima, preračuna dnevni unos u organizam po čoveku, to je bar 150 do 200 grama manje od realne dnevne potrebe, a da ne govorimo koliko taj deficit može da bude problem kada su u pitanju deca, trudnice i bolesnici.
Kada je u pitanju potrošnja mesa u srpskom ili crnogorskom domaćinstvu, prema podacima Zavoda za statistiku, u proseku se troši 106 kilograma svinjskog, goveđeg, ovčjeg i živinskog mesa. Crnogorci su više ljubitelji govedine i teletine, oko 65 kilograma godišnje, a utrošak svinjskog mesa godišnje iznosi oko 11 kilograma. U Srbiji je utrošak svinjetine u domaćinstvima četiri i po puta veći nego u Crnoj Gori - oko 47 kilograma po domaćinstvu, ili 130 grama dnevno. Na drugom mestu je živinsko meso sa 42 kilograma godišnje, dok je tek na trećem mestu govedina sa 11 kilograma, pa riba i riblje prerađevine sa 10 kilograma po domaćinstvu.
Prema ovim podacima, pravi mesožderi su Vojvođani s pojedena 73 kilograma živinskog mesa, 64 kilograma svinjskog, 12 kilograma salama i kobasica svih vrsta, te sa 11 kilograma govedine po domaćinstvu. Jugosloven jede u proseku 15,5 kilograma teletine i govedine, 13 kilograma svinjetine, 13 kilograma živinskog mesa, dva i po kilograma suhomesnatog i kobasica i nešto preko tri kilograma ribe. Najveće 'mlekopije' su u Crnoj Gori, gde u proseku svaki član domaćinstva popije godišnje 125 litara mleka, dok u Srbiji taj prosek iznosi daleko manje - nešto više od 80 litara.
Od ostalih prehrambenih proizvoda, po članu domaćinstva u Srbiji se potroši 11 kilograma šećera, kilogram meda, 600 grama čokolade, tri kilograma kafe i kilogram i po keksa i biskvita.
- Naš čovek, kada se pogledaju svi podaci, unese u sebe oko 1.200 do 1.300 kalorija preko hleba, 250 kalorija preko mesa, 200 kalorija preko mleka, 530 kalorija preko masnoća i još nekoliko stotina kalorija preko šećera, što sve zajedno iznosi negde oko 3.000 kalorija. To je za čitavih 900 kalorija više od dnevne potrebe organizma. Toliki energetski suficit čini da naš čovek dnevno dobije pola kilograma viška, ili čak pet do šest kilograma godišnje. Eto odgovora zašto kod nas ima dosta debelih ljudi - ocenjuje dr Jorga.
Nažalost, nastavlja dr Jorga, taj kalorijski suficit ne odnosi se na bitne energetske sastojke i u kvalitativnom smislu naša ishrana je generalno gledano nezadovoljavajuća. Ipak, ako nam je za utehu, veći kalorijski utrošak po glavi stanovnika ima SAD sa 3.500 kalorija dnevno, zbog ogromne potrošnje 'brze hrane'. Među zemlje čiji se stanovnici najkvalitetnije hrane, kaže dr Jorga, spadaju Holandija i skandinavske zemlje, gde je dnevni unos hrane samo stotinak kalorija veći od optimalnog. N. Janković
