Izvor: Politika, 20.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pijane sevdalinke u "Malom Parizu"
U Srbiju caričina violina stiže u prtljagu jednog carskog oficira, belogardejca, posle Prvog svetskog rata
NOVI SAD, SREMSKI KARLOVCI – Mnoga pitanja o violini Katarine Velike, na kojoj je zapisano da je urađena u radionici slavnog majstora Domenika Montanjane, a mi je otkrili u jednoj neobičnoj kolekciji od stotinak violina i antikvarnih predmeta u staroj sremskokarlovačkoj porodici, i dalje ostaju, bar za sada, bez potpunih odgovora.
Izvesno je da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Katarina Velika naručila ovaj instrument za sebe, kaže naš sagovornik iz karlovačke porodice koja je vlasnik violine, a iz sasvim razumljivih razloga – zbog basnoslovne vrednosti instrumenta – želi da ostane anonimna. Bilo je to vreme kada su se instrumenti poput ove violine radili gotovo isključivo po narudžbini za izuzetno bogate ljude koji su ih držali kao umetničku vrednost, kao sliku ili bilo koje drugo delo, bez obzira na sopstveno poznavanje umetnosti sviranja na njemu. Jer, violine Domenika Montanjane, i drugih poznatih graditelja onog doba bile su remek-dela i za života svojih stvaralaca!
Domeniko Montanjana je živeo u prvoj polovini 18. veka i ubraja se među najveće graditelje violina svih vremena. Zanat je učio kod Nikole Amatija, a potom je radio u ateljeu Antonija Stradivarija. Iz tog razloga na nekim njegovim etiketama upisan je grad Kremona. Od 1720. počinje da radi i u Veneciji stičući reputaciju umetnika graditelja istog ranga sa najvećim kremonskim majstorima. Podstaknut radom majstora kod kojih je učio, Montanjana je kasnije izgradio sopstveni stil. Radeći sporije od ostalih graditelja violina, ostvario je za sobom mali broj instrumenata, ali od velike vrednosti. Smeđe-crvenkasti i narandžasti lak plišanog izgleda i vatren, danas izaziva divljenje najvećih stručnjaka, a ton Montanjaninih violina je plemenit i bogat i zato su njegovi instrumenti danas izuzetno traženi od vrhunskih, svetskih violinista.
Pa, ipak, savremeni stručnjaci kažu da je ova violina Katarine Velike promenila boju u međuvremenu iz vatrene u oranž jer se njen treći savremeni vlasnik, u 20. veku, i sam bavio restauracijom instrumenata. I još jedna nedoumica koja bi trebalo da se razreši pred veliku svetsku aukciju ovog instrumenta: iako na violini stoji ime Domenika Montanjane, unutrašnja signatura nosi ime Žana Matirena Remija, kao autora reparacije iz 1841. godine. Reč je o čuvenom Francuzu i jednom od vrsnih graditelja violina u svom vremenu. Čak i da je Matiren Remi samo izgradio kopiju Montanjanine violine iz 1741. godine, urađene za Katarinu Veliku, to nimalo ne umanjuje njenu istorijsku i umetničku vrednost, ističu stručnjaci.
U Srbiju caričina violina stiže u prtljagu jednog carskog oficira, belogardejca, posle Prvog svetskog rata. Isti ili slični putevi, preko čitave Rusije i Ukrajine, preko Krima i Crnog mora, Mediterana i jadranskih luka, pa vozom do Beograda, doveli su u Srbiju desetine hiljada ruskih emigranata koji su dovezli desetine vagona ruskog zlata, srebrnine, carske krune, dragulje i violinu carice Katarine Velike.
Carski oficir je caričinu violinu prodao predratnom beogradskom muzičaru Paji Nikoliću. On nije bio samo zaljubljenik u sviranje na violini i u muziku, već i veliki kolekcionar. Imao je više od tri stotine violina smeštenih u nevelikoj kući u Ulici kraljice Natalije, kasnije Ulici 27. marta.
Paja Nikolić je, kao i toliki drugi kolekcionari, iznad svega voleo i da trguje, da menja svoje instrumente za tuđe, da kupuje i prodaje. Kod Paje su dolazili seoski svirači iz cele Srbije, pa i tadašnji dileri. On je neobično voleo i zlato, drago kamenje, pa je, tako, za mnoge mlade muzičare, strasne kolekcionare i umetnike, trampa sa Pajom Nikolićem uvek bila puna neočekivanih obrta.
Među više od tri stotine instrumenata Paje Nikolića, violina Katarine Velike je stajala na počasnom mestu: u staklenoj vitrini, dobro zaključanoj lancima i katancima.
– Samo tebi ću pokazati moju lepoticu – govorio je Paja Nikolić poznatom novosadskom violinisti, našem sagovorniku, koji se seća ovog instrumenta i takođe želi da ostane anoniman. Gotovo neverovatno, kao da je reč o ukletom instrumentu, nijedan sagovornik na ovu temu nije želeo da javnosti saopšti ime! – Čika Paja je bio vešt trgovac, kadgod sam trgovao s njim, bio sam na neki način prevaren... Jednom mi je, u jednoj trampi violina, uzeo i zimski kaput, i to na minus deset... Paja je pričao da je violinu toliko platio ruskom carskom oficiru da je mogao u to vreme čak dve kuće da kupi za te pare!
U jednoj privatnoj novosadskoj arhivi, kod antikvara i predsednika Društva kolekcionara "Srpska Atina" pronalazimo jednu malu, uokvirenu anonsu za restoran "Stara Drina", objavljenu u listu "Vreme", u subotu 19. oktobra 1940. godine. Uz tekst – fotografija Paje Nikolića, sa carskom violinom u ruci! "Restoran 'Stara Drina' (bivši Pti Pari) oduvek je bio skup otmene publike i ostaće. Uz dobra vina i prvoklasnu domaću kujnu slušaćete odličnu sevdalinsku muziku pod upravom čuvenog Paje Nikolića. Svakome je poznato da samo Paja može da razveseli staro i mlado. Zato posetite restoran 'Staru Drinu', pređašnji Pti Pari u najotmenijem delu Beograda na Vračaru, ugao Garašaninove i Birčaninove ul. br. 17. Tramvaj br. 1 i 2", piše u tekstu oglasa.
Ali, putovanje neobične caričine violine nije završeno u "Malom Parizu" niti sa muzikom sevdalinki. Tek posle Drugog svetskog rata violinu Katarine Velike očekuju neverovatni sudbinski zapleti.
(Sutra: Svirka za Broza i Kastra na Kubi)
Danica Radović
[objavljeno: 20.07.2006.]
