Izvor: S media, 04.Avg.2010, 10:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Petnaest godina od „Oluje“

Više od 200.000 Srba prognano iz Hrvatske u vojnoj akciji „Oluja“. U Beogradu služen parastos ubijenim Srbima. Podaci o broju poginulih i nestalih tokom akcije oprečni. Činjenica da država Hrvatska još ne pristupa ekshumaciji poznatih grobnica govori o nespremnosti te zemlje da prizna jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ, kažu sagovornici S media portala.

Parastos Srbima ubijenim u akciji hrvatske vojske "Oluja", pre 15 godina, služen >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je danas u prisustvu nekoliko stotina ljudi u crkvi Svetog Marka u Beogradu.

Parastos je služio patrijarh srpski Irinej, a pored Srba izbeglih iz Hrvatske prisutni su bili i predsednik Srbije Boris Tadić i potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić.

Patrijarh Irinej je pozvao okupljene da se pomole za duše ubijenih Srba čija je "jedina krivica bila to što su bili pravoslavni i što su bili Srbi".

Parastosu su prisustvovali i funkcioneri Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, Zoran Krasić, Jelena Trivan i Andreja Mladenović.

Petnaest godina nakon „Oluje“, akcije hrvatskih oružanih snaga kojom je iz tadašnje Republike Srpske Kraine proterano preko 200 hiljade Srba, ovaj dan se obeležava i u Srbiji i u Hrvatskoj. Dok se većina izbeglih Srba ni do dana današnjeg nije vratila svojim kućama, niti ostvarila građanska prava, Hrvatska slavi Dan pobede.

Predsednik asocijacije udrženja izbeglih Srba iz Hrvatske Milojko Budimir kaže za S media portal da se za ovih petnaest godina, prema popisu UNHCR, vratilo oko 53.000 Srba, ali i da se radi o starijoj polulaciji, od kojih je već 15.000 njih umrlo.

Hrvatski generali u Hagu

U martu 2004. Tribunal u Hagu otpečatio je optužnice protiv hrvatskih generala Ivana Čermaka i Mladena Markača koje ih terete po ličnoj i komandnoj odgovornosti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja tokom i nakon operacije "Oluja". Izmenjenom i dopunjenom optužnicom njih dvojica optužena su za progon, deportacije i prisilno premeštanje, pljačku, bezobzirno razaranje naselja, ubistva, nehumana dela i okrutan tretman.

U proširenoj optužnici kao učesnici u tom zločinačkom poduhvatu navode se i tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tudjman, ministar odbrane Gojko Šušak, zapovednik operacije "Oluja" general Ante Gotovina, načelnik Glavnog štaba Hrvatske vojske Zvonimir Červenko i njegov prethodnik Janko Bobetko. Od navedenih jedino je Gotovina živ.

Optužnica protiv Gotovine je, odlukom Pretresnog veća Haškog tribunala, spojena sa optužnicom druge dvojice generala, Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem, i sudjenje je u toku.

„Hrvatska politika ne dovodi do povratka. U Saboru je donešeni su diskrimiminirajući zakoni – Srbima su oduzeli imovinu, oduzeta su im stanarska prava, penzioneri su ostali bez penzija, a zaposleni bez posla“, objašnajva Budimir i kaže da Hrvatska nastavlja rigidnu politiku prema Srbima.

S druge strane, Hrvatska očekuje da se Srbi odreknu svojih prava zarad njihovog ulaska u Evropsku Uniju, ocenjuje Budimir.

„Otopljavanje odnosa izmedju Hrvatske i Srbije za izbegle Srbe te 1995. godine ne predstavlja suštinske, već teorijske promene. Nemamo razloga da budemo zadovoljni, niti uslove da se vratimo. Hrvatska i dalje na svaki način sprečava povratak izbeglica, a u tome im pomaže medjunarodna zajednica“, smatra Budimir.

Nove informacije o potencijalnim grobnim mestima

Od akcije „Oluja“ preko 2000 ljudi se vodi kao nestalo ili poginulo. Na poslednjem sastanku predstvanika Srbije i Hrvatske, iskazano je nezadovoljstvo srpske strane zbog sporosti u ekshumaciji tela poginulih, pogotovu kada je poznato više od 400 poznatih grobnica.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović najavio je za S media portal da je za jesen planirana jedna ekshumacija u Okučanima, a obići će se i neke lokacije za koje se pretpostavlja da su potencijalna grobna mesta.

„Pojavile su se nove informacije o potencijalnim novim grobnim mestima. U konsolidovanoj knjizi nestalih koju je izdao medjunarodni komitet Crvenog krsta nalazi se 1860 imena nestalih osoba i 439 lica za koje se pouzadano zna da su smrtno stradala, ali posmrtni ostaci nisu pronadjeni. Znači, još oko 2300 lica je evidentirano u knjizi Crvenog krsta, tako da je taj problem zaista veliki“, navodi Odalović i dodaje da Hrvatska nema argumentacije za to što odlaže ekshumaciju tela na poznatim grobnim mestima.

Predstavnici porodica nestalih i poginulih Srba u Hrvatskoj, takodje, su na sastanku sa komitetom iz Hrvatske iskazali svoje nezadovoljstvo sporošću u ekshumacijama.

"Ubrzajte proces, nemojte nas dodatno povređivati sa odlaganjem rešavanja sudbine naših najmilijih, a pogotovo nemojte skrivati lokacije", poručio je predsednik Udruženja porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj Čedomir Marić hrvatskim vlastima.



Hrvatska strategija: Leševi u zemlji, Srbi nisu u pravu



Predsednik dokumentaciono informativnog centar "Veritas" Savo Štrbac kaže za S media portal da se prema podacima tog centra još 1922 lica vode kao poginula, a oko 1028 osoba se vodi kao nestalo.

„Hrvati kažu da se sa ekshumacijama kasni jer nemaju novca, nemaju uslova, ni mogućnosti. Medjutim, na poslednjem sastanku, medjunarodni predstavnici su im ponudili svu potrebnu i materijalnu i logističku pomoć. U Hrvatskoj nema političke volje da se otkrije istina“, kaže Štrbac.

On dodaje da se Hrvatska pridržava plana od još pre petnaest godina, kada je njihova vojska posle akcije Oluja, kao i posle akcije Bljesak, napravila protokol.

„Hrvatska je „pokupila“ ono što je njihova vojska pobila, fotografisala leševe, napravila otiske prstiju tamo gde su mogli, opisali obuću i odeću, mesto pronalaska. Oni su ih onda zakopali, napravilili čak i spoljna obeležja (krstove) i popisali ih sve. To je bio protokol“, objašnjava Štrbac i dodaje da je strategija Hrvtaske da sve dok su leševi u zemlji, onda se može manipulisati i odbijati krivica.



Pravda je spora ali dostižna?

Dokazni postupak u sudjenju za „Oluju“ hratskim generalima završen je u junu. Završne reči stranaka predvidjene su za sam kraj avgusta, a presuda se očekuje najranije do kraja godine ili početkom sledeće godine.

Savo Štrbac očekuje osudjujuću presudu hrvatskim generalima po svim tačkama optužnice, ako se ocenjuju kvaliteti dokaza koji su izvedeni.

„Ali ne lezi vraže... Ako su u pitanju zločini nad Srbima onda sve može. Poučeni smo ranijim iskustvima. Srbija je u januaru Medjunarodnom sudu pravde predala kontratužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima i u toj tužbi jedino „Oluja“ ima pun kapacitet ratnog zločina.

Hronologija „Oluje“

Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske

vojske, policije i hrvatskog veća obrane na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika Hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja" kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.

Vlasti u Srbiji su izbegličke kolone upućivale u centre u unutrašnjosti zemlje, uključujući i pokrajinu Kosovo.

U toj pokrajini je u kolektivnim centrima bilo smešteno nekoliko hiljada Srba, ali su oni ponovo izbegli polovinom jula 1999. godine, kada su jugoslovenska vojska i policija napustile Kosovo, nakon NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Oni su potom smešteni u druge prihvatne centre u Srbiji.

Novi hrvatski predsednik Ivo Josipović je uoči 15. godišnjice Oluje

izjavio da žali zbog žrtava u vojno-policijskoj akciji "Oluja" 1995,ali da samu akciju niko ne sme da dovodi u pitanje.

Tanja Radunović

Nastavak na S media...

Radio Televizija Vojvodine: Parastos žrtvama "Oluje" u Apatinu

Radio Slobodna Evropa: Održan parastos za Srbe stradale u Oluji