Izvor: RTS, 05.Okt.2012, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petković: Nezavisnost RTS-a primarna
RTS je, zbog niskog procenta realizovane pretplate, došao u nezavidnu situaciju. Model naplate uz električnu energiju je posustao i država će morati da interveniše, izjavio ministar kulture i medija Bratislav Petković za RTS. Primarni zadatak jeste obezbediti nezavisnost RTS-a, smatra Petković.
Finansiranje RTS-a će, možda, morati kratkoročno da se reši iz budžeta, jer je naplata pretplate 35 odsto. Model naplate uz električnu energiju je posustao i država će, svakako, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << morati da interveniše, izjavio je ministar kulture i medija Bratislav Petković u Jutarnjem programu RTS-a.
Primarni zadatak je obezbediti nezavisnost RTS-a i on mora da se finansira iz pretplate, istakao je Petković, dodajući da bi se trebalo ugledati na hrvatski model po kojem Hrvatska radio-televizija ubira 98 odsto pretplate.
"Ali tamo ne možete registrovati auto, ne možete da dobijete pasoš ako ne platite pretplatu. Dražava uvek ima mehanizme kojima može da obezbedi pristojan procenat pretplate", rekao je Petković.
RTS je, zbog niskog procenta naplate, došao u nezavidnu situaciju, jer on mora da pravi i neprofitabilne programe iz kulture, zatim školski i dokumentarni program, naveo je ministar.
Kada je reč o vlasništvu u medijima - ne samo štampanim već i elektronsim - Petković kaže da tu nije sve transparentno jer je teško saznati ko su sve vlasnici medija, pošto nisu svi vlasnici u obavezi da budu evedentirani u registruju javnih glasila. To je nešto što i Evropska unija zahteva da bude transparentno, kaže ministar Peković.
"Do 2016. godine moramo potpuno da završimo Strategiju razvoja javnog informisanja. Postoji pet zakona koji moraju da se donesu: zakon i javnom informisanju, zakon o elektronskim medijima, zakon o javnim servisima, zakon o inostranim sredstvima informisanja i zakon o nedozvoljenom objedinjavanju vlasništva", rekao je ministar kulture i medija.
Time se bavi tim ljudi koji je već radio na takvim zakonima: profesor Rade Veljanovski, profesor Vladimir Vodinelić, docent Dejan Milenković, profesor Miroljub Radojković. To će ići na javnu raspravu, posle čega će se naći na sednici Vlade i u parlamentu.
Upitan da li na izradi jednog od medijskih zakona radi i neformalna grupa u kabinetu predsednika Srbije, koju je ranije pominjao, Petković je rekao da nju čine ljudi koje je nabrojao, kao i njegovi savetnici.
Ako bi strano vlasništvo u medijima bilo transparentno i pomoglo položaj novinara i slobodu štampe, nema razloga da strana kompanija ne kupi neko glasilo, ali da to bude u okvirima zakona, smatra ministar.
Petković je naveo da bi država trebalo da se povuče iz vlasništva u agenciji Tanjug, Radio Jugoslaviji, Jugoslovenskom pregledu i Panorami.
Govoreći o stanju u institucijama kulture u Srbiji, ministar je rekao da je obišao mnoge institucije i manastire. On navodi da je u nekim institucijama stanje dobro, kao u Muzeju savremene umetnosti i Kinoteci, koja je otišla najdalje.
U najgorem stanju je depo Narodne biblioteke gde je stanje kritično i ne postoji ni protivpožarna zaštita.
Pitanje Narodnog muzeja mora da se reši, kaže Petković. Za direktora je postavljena Bojana Borić Brešković, koja je nekada bila direktor i koja tu kuću poznaje odlično.
"Napravili smo građevinski odbor koji će da proceni da li sa onim sredstvima koja imamo muzej može da proradi, odnosno da se urade najnužniji radovi. Pokušaćemo da uradimo ono što je moguće i mislim da ćemo na proleće da otvorimo zgradu", rekao je Petković.
Ministar kulture i medija rekao je da se radi na izradi strategije koja bi trebalo da pokaže u kom pravcu ide srpska kultura.
.jpg)
