Izvor: RTS, 17.Apr.2013, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petina građana sklona diskriminaciji
Građani u svom okruženju najmanje žele osobe LGBT populacije i HIV pozitivne, a negativan stav imaju prema Albancima, Hrvatima, Romima i Bošnjacima, pokazuju rezultati istraživanja koje je predstavila poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Gotovo petina građana pokazuje izrazitu sklonost ka diskriminaciji.
Istraživanje koje je predstavila poverenica za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da građani najmanje žele blizu sebe pripadnike LGBT populacije, HIV pozitivne osobe, a >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << negativan stav imaju prema Albancima, Hrvatima, Romima i Bošnjacima.
Posebno zabrinjava podatak da je 44 odsto pritužbi upućeno na adresu državnih organa.
Za građane prihvatljiv prijatelj, komšija ili kolega najčešće nije pripadnik seksualne manjine, HIV pozitivan ili neko sa teškoćama u razvoju.
Prema istraživanju, polovina građana Srbije nije sklona da diskriminiše, ali ni da osudi diskriminaciju.
U 2012. godini bilo je 40 odsto više pritužbi poverenici u odnosu na prethodnu godinu. Od ukupnog broja pritužbi, svaka treća se odnosi na zapošljavanje.
"Tužili smo i jednu banku, veoma uglednu koja je svoje zaposlene žene koje se vraćaju s porodisljskog diskriminisala tako što ih je po porvratku s porodiljskog raspoređivala na niža i manje plaćena radna mesta", kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić.
Poverenica je istakla da je jedan poslodavac koji je bio tužen tražio da kandidati budu prijatne spoljašnosti.
"Podigli smo tužbu protiv jednog restorana brze hrane koji je uskratio deci romske nacionalnosti ulazak u restoran. tužili smo i jedan restoean koji je uskratio pružanje usluige deci koja ne vide i ne govore", objasnila je poverenica.
Različitost dovodi do netrpeljivosti
Zabrinjava što diskriminišu i oni koji bi trebalo da ih štite, od lokalne samouprave do republičke Vlade.
"Jedna lokalna samouprava donese odluku da pruži podršku svojim sugrađanima kako bi povećala natalitet, a pritom odredi takve uslove koji su diskriminišući kad je reč o bračnom statusu ili godinama starosti", naglašava Nevena Petrušić.
U društvu velikih podela, različitost prestaje da bude prednost i neretko dovodi do netrpeljivosti.
Sociolog Slobodan Cvejić ne smatra da su sukobi toliko daleko u našoj svesti.
"Prethodnih godina u stvari se reprodukuju sećanja na skore sukobe, i donekle taj položaj Srbije kao međunarodne parije ima delom transfer na stepen netrpeljivosti i tolerancije. Škola može da odigra određenu ulogu, ali je potrebno na širem planu da se afirmišu vrednosti tolerancije", kaže Cvejić.
Petina ljudi ne zna da je diskriminacija zabranjena. Novi Krivični zakonik prepoznaje zločin iz mržnje, kada se on počini zbog pripadnosti određenoj rasi, naciji, veri, polu, seksualnom oprededljenju.
