Izvor: Blic, 26.Mar.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peticijom protiv elektrana na Ibru
KRALJEVO - Više od 2.500 potpisa uspeli su do sada da skupe predstavnici čak 17 nevladinih organizacija, ekoloških društava, udruženja ribolovaca, lovaca i brojnih drugih ljubitelja prirode koji se protive izgradnji 12 hidroelektrana na Ibru predviđenih sporazumom države sa italijanskom kompanijom “Seći”. Kraljevčani, koji tvrde da će elektrane ubiti reku, a grad ostaviti bez vode, nameravaju da prikupe bar 15.000 potpisa sa kojima će izaći pred republičke institucije od kojih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << očekuju da stopiraju po njima poguban projekt po ceo region.
- Cela priča od samog početka je sumnjiva, a potvrdu smo dobili kada smo došli do dokumenta koji je izdao Institut "Jaroslav Černi”, kome je "Seći” poverio izradu studije o izvodljivosti i mnoge druge poslove na terenu. Konkretno, kada su prvi put bili u Kraljevu, predstavnici "Sećija” su delili flajere i kroki priče o tome šta će i koliko značiti elektrane za Kraljevo. Govorili su kako će to biti male protočne brane snage do deset megavata, kako će biti otvoreni putevi za migraciju ribe, kako će silan narod biti uposlen na tom poslu. Nakon pola godine mi dolazimo do papira koji je dobro čuvan, a gde nijedna elektrana nije ispod deset megavata, a gabariti se povećavaju - kaže Miroslav Pavlović, osnivač i predsednik Eko-pokreta "Ibar”.
Prema Pavlovićevim, ali i rečima drugih ljudi koji se protive gradnji elektrana, suština je da se van očiju javnosti pravi osnova po kojoj o gradnji elektrana neće odlučivati lokalna samouprava. Naime, zakon je jasan, za svaku elektranu do deset megavata potrebna je saglasnost lokalnog parlamenta. Više od te snage elektrana se proglašava javnim dobrom i o njoj odlučuje država.
- Na mala vrata se iz cele priče isključuje grad koji je, uzgred budi rečeno, usvojio prostorni plan u kome je na rekama, rečicama i potocima u Kraljevu predviđena gradnja više od 60 elektrana, što je van pameti jer nam tako nijedan potok neće ostati nepregrađen - kaže Pavle Pavlović, član tima koji se protivi gradnji elektrana
Žarko Maksimović, predsednik Kajak kluba "Ibar”, upozorava da bi gradnjom elektrana reka doslovce od planinske bujične reke bila pretvorena u stajaćicu.
- Tamo gde se završava jedno jezero gradi se nova elektrana i tako od Kraljeva do Raške. Doslovce nema mesta gde Ibar može da teče slobodno. Posebna prevara je sa snagom elektrana. U flajeru koji je deljen prošle godine tokom prve prezentacije brana "Lakat” je bila snage devet, a sada je 11 megavata, "Maglič” je sa 9,7 skočio na 12 megavata, "Dobre strane” sa 8,6 na 13,2, "Gradina” sa 8,8 na 13,5 i tako svaka do poslednje u Bojanićima koja je volšebno sa osam dobila snagu od 12,5 megavata - kaže Maksimović.
Mnogo ranije, pre no što su podaci o tome da će Ibar dobiti ne protočne već brane gabarita koji će doslovce zaustaviti reku, stručnjaci su upozoravali da će izgradnja ovog sistema biti pogubna pre svega za vodosnabdevanje u Kraljevu.
- Izgubićemo vodu. Sve ono što Ibar svojim potiskom zadržava u bunarima, a nama stiže kao najkvalitetnija voda u državi sa Stolova i sa Goča, otići će u nepovrat. Naši bunari u žičkom i konarevskom polju će presušiti, grad će ostati bez vode - upozorava Ranko Đekić, tehnički direktor kraljevačkog "Vodovoda”.
EPS: Šansa za privredu i turizam
Izgradnja hidroelektrana na Ibru je veliki projekat, vredan oko 285 miliona evra, koji će doprineti uposlenju velikog broja domaćih preduzeća i razvoju turizma u tom regionu, naveli su iz Elektroprivrede Srbije (EPS) posle dogovora sa italijanskom kompanijom.
- Prve tendere pokušaćemo da raspišemo već u drugoj polovini 2011. godine - rekao je generalni direktor EPS-a Dragomir Marković. Novac za izgradnju hidroelektrana na Ibru obezbediće EPS i italijanska kompanija "Seći energia”, koje su osnovale zajedničku firmu "Ibarske hidroelektrane”, sa sedištem u Kraljevu, koja će realizovati taj projekat. Italijanski partner je vlasnik 51 odsto, a EPS 49 odsto akcija u zajedničkom preduzeću.
Marković je naveo da su ugledni domaći instituti angažovani na izradi niza studija i da potom slede poslovi za pripremu izgradnje hidroelektrana.
- Procenjujemo da će sve neophodne studije biti rađene u narednih godinu do dve dana i da će isto toliko trajati i pribavljanje potrebnih saglasnosti i dozvola, kako nalažu zakoni - rekao je Marković.
- To je prilika da se zaposli lokalna privreda i veliki broj ljudi koji žive u Kraljevu i okolini, a kada hidroelektrane prorade, jasno je da će i tada prednost u zapošljavanju imati stručnjaci koji žive u tom regionu - poručio je Marković.
- Mi ne znamo kako će oni raditi razmuljivanje i čišćenje brana, jer u ovu reku koja se sama sada čisti kao bujična, planinska voda, izlaze kanalizacije i smetlišta desetak gradova i naselja. Taj odgovor kako sprečiti da se dno Ibra zatruje teškim metalima, naslagama iz strugara, plastikom i drugim smećem mi nemamo. Nemamo ni odgovor na to ko će da plati izmeštanje puta i pruge na pojedinim deonicama. Ima mesta gde će nivo vode doći na pola metra do pružnih tunela. Šta kada krene bujica i poplavi tunel? - kaže Miroslav Pavlović.
Pokušaji da u "Jaroslavu Černom” dođemo do sagovornika koji bi pre svega objasnio kako su preko noći brane "ojačale” u megavatima bili su bezuspešni. Isto smo prošli i u ministarstvu zaduženom između ostalog i za energetiku.
