Izvor: Blic, 05.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peti oktobar promenio politički reljef Srbije
Peti oktobar promenio politički reljef Srbije
BEOGRAD - Politički analitičar i naučni savetnik Instituta društvenih nauka Vladimir Goati ocenio je da je petooktobarski preokret 2000. godine sudbinski promenio politički reljef u Srbiji.
- Političke partije su svakako bile presudno važni akteri tog preokreta, ali neki efekti preokreta ostavili su neizbrisiv pečat i na same partije - naveo je Goati u predgovoru knjige 'Partijska scena Srbije posle 5. oktobra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 2000. godine', koja će danas biti prezentovana u Institutu društvenih nauka. Goati je istakao da rezultati septembarskih izbora 2000. godine i petoktobarskih promena nisu samo uticali na novi odnos snaga u biračkom telu, već su u postizbornom razdoblju delovali i kao katalizator ubrzanja promena opredeljenja punoletnih građana Srbije. On je pomenuo da su u postoktobarskom razdoblju partije pobedničke koalicije DOS, posebno dve najveće Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, 'zapljusnute' talasom novih članova od kojih je, verovatno, veliki procenat prethodno bio u redovima gubitničkih partija SPS i SRS.
- O plimi novih članova svedoče i podaci po kojima se broj članova DS povećao početkom 2002. godine na 103.521, što je 42 odsto više od broja koji je ista partija iznela dve godine ranije. Još veću ekspanziju ostvario je DSS čiji je broj članova početkom 2002. dostigao 53.000, što je prema našim procenama čak osam do deset puta više nego što je ta partija imala članova sredinom 2000. godine - naveo je Goati i nastavio:
- Talas dezertera iz gubitničkih partija nije se, međutim, ravnomerno razlio na sve partije DOS, nego je njegova glavnina usmerena na DSS. Osnovni razlog za to treba tražiti u programskoj bliskosti SPS i SRS sa DSS u pogledu kritičkog stava prema međunarodnoj zajednici i prema saradnji sa Međunarodnim sudom u Hagu. Goati je ocenio da je posle izdvajanja DSS iz DOS nastao novi partijski pol u Srbiji, jer je uticaj DSS približno jednak uticaju svih ostalih partija DOS, gde je, pak, najuticajniji DS.
Viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka Jovan Komšić navodi da stranke sve veću pažnju posvećuju institucionalnim reformama u smeru tržišne demokratije, promena mentaliteta i uključenja u evroatlantske integracije.Naučni savetnik Instituta društvenih nauka Dragomir Pantić analizirao je vrednosti birača posle demokratskog preokreta 2000. godine, navodeći da su ti događaji značili delegitimisanje Miloševićevog režima.
- Procenat religioznosti u Srbiji tokom protekle dve godine stagnira i to posle dugogodišnjeg trenda postepenog rasta uz neke sezonske varijacije. U letnjim mesecima beleži se obično manje opadanje, a u zimskim zbog učestalih verskih praznika dešavaju se skokovi religioznosti - istakao je Pantić uz ocenu da sezonske fluktacije ukazuju na izvesnu nestabilnost fenomena religioznosti. Pantić je ukazao da se Srbija u odnosu na raširenost religioznosti nalazi pri samom dnu, zajedno s Češkom, Švedskom, Bugarskom i Rusijom.
- Religioznost je i dalje ukorenjenija u socijalno marginalnim društvenim grupama, a najviše religioznih ima među poljoprivrednicima. Religioznost je natprosečno raširena kod pripadnika manjinskih naroda koji se konfesionalno razlikuju od većinske nacije - napomenuo je Pantić i dodao da se najviše proširio krug religioznih pristalica SPO i DSS. Viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka Ljiljana Baćević bavila se pitanjem opstanka zajedničke države i primetila da je u avgustu 2002. godine apsolutna većina građana Srbije (54 odsto) i dalje za zajedničku državu, a jedna trećina (34 odsto) za nezavisnost.
- Pristalice SPS, SRS, SSJ, DSS i izborni apstinenti se većinski opredeljuju za zajedničku državu, pristalice DS i DOS za nezavisnost, a SPO i Nove Srbije su podeljene na pobornike zajedničke države i na pobornike nezavisnosti - navela je Baćevićeva. N. Č.
