Izvor: Politika, 28.Sep.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petar Kočić u Kočanu
U kakvoj su vezi Kočane i Kočić kad je ovo selo pohitalo da prvo obeleži stogodišnjicu piščevog upokojenja
Topličko Kočane – Jeste Doljevac središte opštine, ali mnogo duguje selu Kočane, jer nastao je na njihovom imanju, a Kočanci su njegovi najbrojniji stanovnici. Doljevac je još momčić, rođen pre 60 godina kraj železničke stanice; Kočane su njegov čukun-čukundeda: prvi zapis je u turskom defteru iz 1444. godine o naselju sa deset domova i prihodom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 745 akči. Nazvano je po Turčinu Kočanliji, čije se rodno mesto u Turskoj isto zvalo. Prva škola je ovde otvorena 1879. godine u turskoj kuli (srušena 1918) i u njoj su učila deca iz šest sela. Koliko ih je bilo na početku, ne zna se, ali danas ih je 60 u četiri razreda. Kočanci su osnovali nabavljačko-potrošačku zadrugu 1924, tri godine potom ovde je proradila prva seoska pošta u trouglu između Leskovca, Niša i Prokuplja, a 1929. Kočanci su imali i FK „Radnički”, imaju ga i danas.
Gledano iz aviona, Doljevac i Kočane su jedno naselje kraj Južne Morave i Puste reke. Dole, na tlu, granica je jasna: dele ih tračnice pruge kojom sada, dva puta dnevno, protutnji voz od Niša ka Prokuplju i obratno. Nekada je kompozicija od više vagona odvozila Kočance na posao u Niš i Leskovac, a danas radnika-putnika nema ni za jedan vagon.
Ali, u kakvoj su vezi Kočane u Toplici i Petar Kočić iz dalekog Zmijanja pod Grmečom, kad su, čitave protekle sedmice, ovde trajali Kočićevi dani?
– Godine 1936, na dvadesetogodišnjicu pripovedačeve smrti, kočanski učitelji su osnovali Kulturno-prosvetno društvo „Petar Kočić”, sa knjižnicom i čitaonicom. Prošle godine smo osnovali KPD „Trorečje”, koje zovemo još i „Petar Kočić”, računajući da smo nastavljači tradicije predratnih učitelja. Možda niste primetili, ali mi upravo šetamo Ulicom Petra Kočića – pokazuje nam tablu profesor i pesnik Vlasta Cenić, agilni pokretač svega u kulturi, prosveti i narodnoj tradiciji Kočana.
Kočanci su pohitali da prvi obeleže stogodišnjicu Kočićevog upokojenja (22. avgusta 1916). Dodelili su nagradu „Mrguda”, naslovljenu po Kočićevoj pripoveci, na konkursu za najlepšu ljubavnu priču. Dobila ju je, u konkurenciji 181 priče, „Devojka sa Ajšinim očima” Miloša Simića, master-studenta iz Kragujevca, Drugom i trećom nagradom obradovani su Aleksandar Arsenijević iz Beograda i Momčilo Janjičić iz Inđije. Na jezičkoj tribini „Lokalni govor u književnom delu” govorili su prof. dr Nedeljko Bogdanović iz Niša, stručnjak za dijalekte, književnik Ranko Pavlović iz Banjaluke (o značenjskim dimenzijama Kočićevog jezika), pisac iz Leskovca Dragan Radović i ovdašnja profesorka Brankica Živković (o ulozi lokalnog, resavskog govora u gradnji glavnog lika u „Petrijinom vencu”). Besednicima su se, potom, pridružili i pojedini slušaoci iz sale. Tribina se dogodila u Kočanu, a ne bi je se postideli ni najveći gradovi u zemlji.
Kočićeve dane obogatili su recitatori, pevači i folklorci iz Aleksinca, Pukovca, Kormana, Doljevca i drugih mesta, pesnici iz Niša, Sremske Kamenice i Banjaluke. Nastupalo se u školi, Domu kulture, kočanskoj Crkvi Sv. Arhangela Gavrila. Umetnik iz Vučja Bratislav Anđelković priredio je mnogohvaljenu izložbu „Portreti patrijarha Pavla”. Kočance je prijatno iznenadila Branka Stanković, bibliotekar Elektronskog fakulteta u Nišu: dovezla je više od 400 knjiga iz lične biblioteke kao poklon ovdašnjoj školi. I sama je bila obradovana svojim činom.
– Reč je o raznovrsnoj literaturi, pre svega beletrističkim delima. Ali ima i podosta stručnih knjiga, ponajviše iz nauke o jeziku. Mogla sam ih pokloniti jednoj od toliko niških biblioteka, ali sigurno je da su žiteljima Kočana i Doljevca potrebnije i da će ovde manje „dremati” na policama, a biti više čitane – rekla nam je darodavateljka.
