Izvor: Politika, 11.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet od šest uzoraka meda neispravno
Na zemunskoj pijaci i hipermarketu „Idea” od šest uzoraka meda samo jedan odgovara kvalitetu, utvrđeno kontrolom inspekcije Ministarstva poljoprivrede
Poslednja kontrola kvaliteta meda na zemunskoj pijaci i u hipermarketu „Idea” pokazala je da falsifikatori na domaćem tržištu ne odustaju. Od šest uzoraka, jedino je bagremov med proizvođača Gorana Petrovića iz Kragujevca bio ispravan, dok ostalih pet nije odgovaralo kvalitetu. Osim toga, tokom ove akcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa tezgi je povučeno i 25 kilograma meda zbog neposedovanja deklaracija proizvođača. Podneto je pet prijava sudiji za prekršaje i jedna za privredni prestup zbog stavljanja u promet meda neodgovarajućeg kvaliteta.
– Šumski med i saće u bagremovom medu preduzeća „Honey” iz sela Vučak kod Smedereva, livadski med pčelara Predraga Mijatovića iz istog smederevskog sela i šumski med pčelarske farme „Bombola” iz Torde ne odgovaraju kvalitetu. Cvetni med preduzeća „Maja promet” iz Beograda biće poslat na superanalizu na zahtev proizvođača, kažu u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede. Sledeći korak je, najavljuju u inspekciji, kontrola uzoraka u proizvodnji. Ukoliko i taj med ne bude ispravan uslediće nova povlačenja ovog proizvoda sa tržišta.
Najčešći razlozi zbog kojih pojedini uzorci meda ne odgovaraju kvalitetu su nesvojstven miris i ukus (ukoliko je oporo slatkog ukusa to je rezultat dodavanja šećernog sirupa), sadržaj enzima dijastaze manji od jedan, što u slučaju šumskog meda ukazuje na falsifikat i mehurići gasa u proizvodu što znači da je započeo proces vrenja, objašnjavaju u inspektoratu.
Veterinarska inspekcija je pre oko mesec dana kontrolisala med šest velikih proizvođača na teritoriji srednjeg Banata. U uzorcima meda s proizvodnih linija i u trgovinama pronađene su povećane količine saharoze i HMF-a (hidroksimetilfurfurola, hemijskog jedinjenja koje, kako navode stručnjaci, u dozvoljenim količinama u namirnicama nije opasno, ali pretpostavlja se da prekomerna upotreba može biti štetna po ljudsko zdravlje) što, kako je potvrdila inspekcija, ukazuje da je reč o veštačkom medu. Velike količine su odmah posle kontrole povučene iz trgovinskih lanaca. Tokom ove akcije kontrolisani su proizvodni pogoni firmi „Domaći med” iz Torde, „Aza” iz Novog Sada, „Hani med” iz Smedereva „Irikom”, „Maja promet” i „Meplis med” iz Beograda. Analize su rađene u Naučnom institutu za veterinarstvo iz Novog Sada.
– U fabrici u Tordi inspekcija je kontrolisala livadski, šumski i bagremov med i hemijske analize su pokazale višestruko povećane vrednosti HMF-a i saharoze. HMF-a se inače pojavljuje u slučajevima prihranjivanja pčela šećernim sirupom uz dodatak najčešće oksalne kiseline ili direktnim dodavanjem i mešanjem sirupa sa medom – izjavio je tom prilikom Goran Milošev, pomoćnik direktora za Veterinarsku inspekciju Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede.
Med drugih proizvođača, i to šumski „Med Honey” DOO iz Smedereva, cvetni med „Irikoma” iz Beograda, lipov med „Aza” DOO iz Novog Sada, imao je takođe povišene vrednosti HMF-a i povučen je iz prodaje. U prirodnom medu je inače dozvoljeno maksimalnih 40 miligrama HMF-a po kilogramu, a nezvanično saznajemo da je u nekim od kontrolisanih uzoraka bilo i deset puta više ove supstance.
– Posle dve kontrole kvaliteta meda koje je obavio Generalni inspektorat i objavljivanja informacije o tome u „Politici” i drugim medijima, tržište meda u Srbiji više nije isto. Konačno smo dočekali da se o tom gorućem problemu javno progovori i da se imenuju falsifikatori, što je zahtev članstva Saveza pčelarskih organizacija Srbije godinama unazad. Pčelari imaju velikih problema sa pojavom falsifikata meda na tržištu i onima koji ga falsifikuju. Oni su postali toliko bezobzirni da se često na tržištu mogao naći „med” koji nije ni video košnicu i pčele, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a.
Pčelarstvo, objašnjava, godinama unazad nije profitabilno zanimanje, kako zbog loših pčelarskih godina i pogoršanih klimatskih i agro-ekoloških uslova, ali i nelojalne konkurencije. Zato SPOS već više od godinu dana nastoji da se krivci žigošu i uklone sa tržišta.
Živadinović potvrđuje da nema jednostavne metode kojom potrošač može da utvrdi da li je med ispravan ili ne, osim kod kristalisanog meda.
– Kristalisanje je prirodna osobina meda i svaki med se pre ili kasnije kristališe, ali u tegli nalazite isključivo ujednačenu kristalisanu masu. Ako nije tako, onda je verovatno u pitanju falsifikat, ili je med vađen iz košnice nezreo. Nijedan od tih uzoraka meda nije ispravan. Zato Izvršni odbor Saveza pčelarskih organizacija preporučuje potrošačima da med nabavljaju od poznatog pčelara. Pčelari članovi Saveza pčelarskih organizacija Srbije čine sve da očuvaju izvorni kvalitet meda. Zahtevajte da vam se legitimišu identifikacionom članskom karticom za godinu u kojoj kupujete med, naglašava Živadinović.
Jelica Antelj
[objavljeno: 11/06/2009]
.jpg)
