Izvor: Politika, 01.Avg.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pentekostna crkva tražila da bude tradicionalna
U Registru crkava i verskih zajednica upisana Hrišćanska duhovna crkva, na primer, koja pripada pentekostnom pokretu
Mada u neposrednom okruženju ima gradova i mesta u kojima pravoslavne manastire danonoćno čuvaju naoružani vojnici ili države gde je policija imala nameru da neizdavanjem dozvola za stalni boravak ostavi ceo jedan grad bez ijednog pravoslavnog sveštenika, Srbija je ta u kojoj se ne poštuju verske slobode, a takav naziv stekla je, prema izveštaju Stejt departmenta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvenstveno zbog postojećih zakonskih rešenja.
Izveštaj o stanju verskih sloboda američkog Stejt departmenta ukazao je na to da srpski zakoni ograničavaju verske slobode, i to prvenstveno oni delovi Zakona o crkvama i verskim zajednicama u kojima je napravljena podela na tradicionalne i konfesionalne crkve i verske zajednice, kao i pravilnici koji regulišu upis u registar crkava i verskih zajednica. Sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica imaju, na primer, pravo na restituciju oduzete imovine, dok „netradicionalne“ crkve nemaju, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta. Ministarstvu vera zamereno je i što nije registrovala pokret Hare Krišna, Ligu baptista, Evangeličku protestantsku crkvu u Subotici i Pentekostnu crkvu.
Apsolutno stojim iza toga da ničija registracija nije odbijena ukoliko je bila kompletna dokumentacija, kaže nekadašnji ministar vera i dijaspore Srđan Srećković.
– Zakon o crkvama i verskim zajednicama je usvojen znatno pre nego što je resor vera postao moja odgovornost i imamo vrlo visoke ocene institucija Evropske unije u pogledu kvaliteta tog zakona. Svaki zakon može da se poboljšava, ali ono što je dobro jeste to što smo nivo verskih sloboda i tolerancije u Srbiji znatno podigli i on je sada drastično viši nego što je to bilo pre demokratskih promena. Mislim da svaka interpretacija tog trenda u negativnom smislu nije objektivna – ističe Srećković.
U Registru se nalaze i 17 „netradicionalnih” crkava i verskih zajednica, a u Srbiji, prema nekim nezvaničnim procenama, ima više od 40 crkava i verskih zajednica koje nisu registrovane.
U novom sazivu Vlade Srbije Ministarstvo vera i dijaspore je ukinuto i zameniće ga Kancelarija za vere, koja još nije i zvanično formirana, pa je trenutno teško doći do konkretnih podataka o slučajevima na koje je skrenuta pažnja u izveštaju Stejt departmenta. Kako saznajemo, problem sa Ligom baptista i Pentekostnom crkvom bio je u tome što su tražile da budu registrovane kao tradicionalne crkve i verske zajednice, što nije moguće. Iako ove dve konkretne crkve nisu upisane u registar, neke druge baptističke i pentekostne crkve već su u Registru crkava i verskih zajednica. Hrišćanska duhovna crkva, na primer, upisana je u registar 2006. godine i pripada pentekostnom pokretu koji širom sveta ima oko 300 miliona članova. U ovoj crkvi objašnjavaju da su oni hrišćanska crkva i da po suštinskim učenjima nisu daleko od pravoslavne ili katoličke crkve, ali da ih, bez obzira na to, stalno nazivaju sektašima, a često se i fizički obračunavaju sa njima ili im uništavaju verske objekte. Dodaju i da Hrišćanska duhovna crkva postoji u našoj zemlji od dvadesetih godina prošlog veka, da danas ima oko dvadeset zajednica i više od 1.000 vernika, uglavnom Slovaka.
Pripadnici manjih verskih zajednica, tačnije onih koje ne spadaju u sedam tradicionalnih, kao i članovi pojedinih nevladinih organizacija tražili su svojevremeno zbog ove podele i ocenu ustavnosti Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Dr Zdravko Šorđan, generalni sekretar Centra za toleranciju i međureligijske odnose, kaže da je centartražio da se u preambuli zakona jasno definišu pojmovi crkva, verska i konfesionalna zajednica, kao i verska sekta.
– Podela na tradicionalne i konfesionalne crkve i verske zajednice je u stvari podela na privilegovane i manje privilegovane i tako kako nas je zakon podelio tako nas i vlast u svakodnevnom životu i aktivnostima deli. Nama se, na primer, često ne odobrava umanjenje poreza i oslobađanje od PDV-a za knjige i učila za religijske škole ili na predmete koji su nam potrebni u obredima. Niko, bar iz bloka protestantskih zajednica, ne osporava Srpskoj pravoslavnoj crkvi njen primat, duhovnu i kulturno-istorijsku ulogu. Ona je većinska crkva, to je prirodna stvar koja se čak i ne mora regulisati zakonom jer je to jednostavno tako, ali ono što tražimo jeste to da razlike između tradicionalnih i konfesionalnih crkava budu umanjene – napominje dr Šorđan.
----------------------------------------------
Procedura registracije
Osim tradicionalnih crkava i verskih zajednica koje su zbog „viševekovnog istorijskog kontinuiteta i pravnog subjektiviteta stečenog na osnovu posebnih zakona“ automatski upisane u registar crkava i verskih zajednica, sve ostale moraju da podnesu zahtev za to. On, između ostalog, sadrži potpise 100 građana, članova crkve ili verske zajednice, statut ili drugi dokument u kojem je opisana organizaciona struktura, način upravljanja, prava i obaveze članova, spisak organizacionih jedinica. Potrebno je predati i prikaz osnova verskog učenja, podatke o stalnim izvorima prihoda verske zajednice... Upis u registar nije obavezan, ali crkva ili verska zajednica koje to učine stiču status pravnog lica, pa mogu imati verske objekte, biti vlasnici imovine, otvoriti bankovni račun.
Jelena Čalija
objavljeno: 02.08.2012.
