Izvor: Politika, 02.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patuljaste banatske škole
U belocrkvanskom selu Banatska Subotica ima samo petoro đaka, a pre tri decenije, kada ih je bilo sedamdesetak, razmišljalo se i o izgradnji nove školske zgrade
Vršac – O starenju vojvođanskih sela najverodostojnije svedoče tamošnje škole. Tako je i u Banatskoj Subotici, naselju u belocrkvanskoj opštini: do septembra je bilo troje đaka, a sada ih ima – petoro. Pre tri decenije, bilo je sedamdesetak đaka, pa se razmišljalo o izgradnji nove školske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zgrade.
Andriano Juga, profesor razredne nastave, svakodnevno od Bele Crkve prevaljuje dvadesetak kilometara do radnog mesta u Banatskoj Subotici. Nema redovnih autobuskih veza, pa se uča snalazi za prevoz.
– Ništa mi ne pada teško kad u toploj učionici zateknem svih petoro đaka – kaže 29-godišnji Andriano, koji je sa svojim učenicima, kad smo stigli, obrađivao lekciju o gustini vode, u okviru izbornog predmeta Čuvari prirode, za koji su se, iz nužde – svi opredelili. Drugi izbor nije ni bio moguć, jer ova patuljasta škola, odnosno područno odeljenje OŠ „Đorđe Maletić" u Jasenovu, nema ni osnovna nastavna sredstva, a kamoli računare. U čitavom selu ima tek nekoliko kompjutera. Jasno je da se ovde ne obavlja ni predškolska nastava, što se odražava na nivo predznanja đaka prvaka, priča nam Andriano, dodajući da za njihovo vaspitanje s kojim su došli u školu ima samo reči hvale.
Zahvaljujući prvacima Nikoli Čolakovu, Merđuzi Zeneli i Jovani Stojanov, i učitelj Andriano, što se radnog mesta tiče, može da bude spokojan do 2012. godine. Kaže da za svoj radni angažman može da zahvali i „trećacima" Antoneli Zeneli i Spaseniji Stojanov. Meštani u polušali kažu da su sestre Stojanov, doselivši se nedavno u selo – spasle čast škole, u čijem dvorištu je lane izgrađeno i opremljeno igralište, ali perspektiva omasovljenja na duže staze nije sjajna – već dve godine u Banatskoj Subotici nije bilo ni svadbe ni krštenja. Mladi iz godine u godinu odlaze, na petnaestak kuća je istaknut natpis „na prodaju", a centar „društvenih zbivanja" sveo se na seosku prodavnicu.
Ništa bolje nije ni u Malom Središtu, u vršačkoj opštini. Selo ima i dom kulture, lane renoviran, vodovod, digitalne telefonske veze, prodavnicu, ali – stanovništva je sve manje, pa samim tim i đaka. Poslednjih petnaestak godina, broj učenika varira između tri i sedam.
– Trenutno, po dva đaka imam u prvom i četvrtom razredu, a po jednog u drugom i trećem. Dobri su đaci, i svi nastavu prate na rumunskom jeziku – kaže nam učiteljica u Malom Središtu Ana Varađan, koja naglašava da njeni učenici školovanje u višim razredima nastavljaju u Vršcu.
J. Danilović
[objavljeno: 3/12/2008]
.jpg)
