Izvor: B92, 28.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patrijarh služio pomen na Gazimestanu
Gazimestan -- Patrijarh Pavle služio je na Gazimestanu parastos kosovskim junacima koji su poginuli na Vidovdan 1389.
"Nalazimo se na mestu gde su sveti knez Lazar i naši sveti položili živote ne idući da otimaju tuđe, nego da brane svoje i ne da nameću svoju veru, nego svoju da brane", rekao je patrijarh Pavle.
Ta borba predstavlja pouku i put kojim treba da idemo braneći slobodu, ali sa svešću da je ona potrebna svima, rekao je patrijarh srpkski. Ta borba, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kroz vekove čini da Vidovdan bude u srcima i svesti srpskog naroda, kazao je patrijarh Pavle.
Od Gračanice do Gazimestana patrijarha Pavla dopratila je specijana jedinica UN policije. Na svakoj raskrsnici na tom putu bilo je po nekoliko vozila Kfora. Na samom obeležju kosovskim junacima bile su prisutne jake vojne i policijske snage. Parastos kosovskim junacima protekao je bez incidenata.
Sama kosovska bitka nema onaj karakter koji joj se pripisuje, jer u toj bici je više Srba učestvovalo na turskoj nego na srpskoj strani. Istoričar Nikola Samardžić kaže za B92 da je srpsku vojsku i njenu koalicju predvodio Lazar Hrebeljanović, feudalac koji se do tada isticao velikom grabezljivošću i zločinima prema susedima. Ali čitav događaj je dobio jedan opšti karakter, kao načelo koje su usvojile kasnije generacije, da je bolje časno poginuti nego živeti u sramoti: "Čitava istorija Srba i većine balkanskih naroda protekla je u senci dominacije i turskog carstva i Austrije i Mletačke republike, tako da većina balkanskih naroda nije uspela da doživi i prođe kroz iskustva rane prosvetiteljske epohe i da usvoji neka osnovna načela racionalizma i modernosti."
Na Vidovdan 1914. u Sarajevu je ubijen i austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand, što je bio povod za započinjanje Prvog svetskog rata. Vidovdan su tokom novije istorije često koristili političari, poput Slobodana Miloševića koji je 1989. godine na Gazimestanu simbolično obnarodovao svoju populističku politiku. A lider Nove Srbije Velimir Ilić je pre godinu i po dana zapretio da je na će Vidovdan organizovati miting "protiv Zorana Đinđića i Vlade Srbije ukoliko se do 28. juna ne donese novi ustav Srbije." Gostujući u emisiji "Kažiprst" Radija B92, istoričar Predrag Marković je rekao da se Vidovdan slavi tek odnedavno: "Vidovdan je nov praznik. On je počeo da se slavi u 19. veku kao dan nacionalnih heroja, a preuzet je po svojoj prilici od nekih nemačkih praznika, pre svega Heldentag, Dan junaka. To su praznici koji služe da moderne nacije nađu neku vrstu istorijskog fokusa oko koga definišu patriotsku ikonografiju i u srpskom slučaju to je Kosovski boj, stvarno jedna spektakularna istorijska epizoda sa neverovatnom tragikom i dramatikom."
Vidovdan je prethodna srpska vlada proglasila za državni praznik. A kako javlja dopisnik B92 iz Bosne i Hercegovine, Mirsad Bajtarević, ovaj datum se slavi i u Republici Srpskoj. Zvanično se ne obeležava praznik u Federaciji BiH, ali Srbi koji rade u administraciji imaju slobodu da odluče da li će da rade. Ako ne žele, mogu da se pozovu na upražnjavanje verskih običaja.
Istoričar Nikola Samardžić objašnjava da svaka nacija ima svoju mitologiju. Svoju mitologiju ima i srpska nacija, s tim što je specifičnost srpske nacije u tome što je njena mitologija feudalna i antimoderna, što znači neevropska budući da evropske ideje racionalizma nikad nisu dovoljno duboko prodrle u srpsko društvo, kaže Samardžić.
