Izvor: Politika, 09.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pasoš za Sanju
Posle studija političkih nauka u Francuskoj, Sanja Beronja namerava da se vrati u svoju zemlju i pomogne što boljem predstavljanju Srbije u svetu
Smeđokosa Zemunka Sanja Beronja je jedna od 204 osobe koje su prve dobile novi biometrijski pasoš Srbije. Zaslužila ga je, jer je još kao gimnazijalka promovisala vrednosti svoje zemlje kada je kao njen predstavnik učestvovala na zasedanju Saveta Evrope koje se 2005. godine održalo u Strazburu povodom donošenja Zakona protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nasilja u porodici.
Sanja je i posle toga koristila svaki trenutak da u najboljem svetlu predstavi Srbiju, postižući, kao učenik beogradske Filološke gimnazije, uspehe na međunarodnim takmičenjima. I sada na studijama u Dižonu ova devojka svojim obrazovanjem, manirima i talentom dokazuje da su Srbi civilizovan, kulturan, vredan i darovit narod. I, što je najvažnije, namerava da se vrati u svoju zemlju i da znanjem i umećem pomogne Srbiji da bude cenjena svuda u svetu.
Pitamo je da li je već koristila počasnu putnu ispravu?
– Još nisam putovala s novim pasošem, jer su nam na svečanosti uručenja iz Đelićevog kabineta objasnili da ga ne koristimo naredna dva-tri meseca, pošto još nisu prosledili podatke svim zemljama – odgovara Sanja.
Ona govori francuski, engleski, češki, španski, portugalski, grčki. Uči albanski i bugarski, a savladala je i osnove starogrčkog i latinskog. Mada je tek na drugoj godini studija u Dižonu, dobila je nagradu za rad o pitanju čeških granica od 1989. do 2013. Rad je objavljen na sajtu Centra za proučavanje međunarodnih odnosa na kome se inače objavljuju istraživanja poznatih naučnika.
Ova mlada Beograđanka je uspela da kroz odabrane studije uspešno spoji različite sklonosti – pre svega ljubav prema jezicima, pozorištu i filmu sa interesovanjima za politiku, istoriju i kulturu Balkana. Za to bi u Beogradu morala da ima indeks bar tri fakulteta. A u Francuskoj je moguće samo sa indeksom jednog fakulteta sticati, recimo, znanja i iz političkih nauka, i iz jezika, i iz filmske umetnosti. Uspevši da postane student Instituta političkih nauka u Parizu, Sanja je ostvarila i želju da i ona sama učestvuje u kreiranju svojih studija.
– Institut političkih nauka je zapravo velika škola, a ne fakultet. Tamo je drugačiji sistem studija nego kod nas. Mnogo je teže upisati se na veliku školu, nego na univerzitet. Velike škole primaju mnogo manje studenata, rigorozniji su uslovi upisa. Zastupljen je poseban sistem rada u malim grupama, predavanja su obavezna, predavači su stručnjaci koji rade u ustanovama Evropske unije i međunarodnim organizacijama poput Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Školu u kojoj ja studiram pohađali su mnogi državnici, političari, kao i vodeći stručnjaci velikih kompanija. Studije na ovom institutu završili su Fransoa Miteran, Žak Širak, Butros Gali, ali, recimo, i Božidar Đelić – priča naša sabesednica koja je i stipendista škole koju pohađa.
Objašnjava da je sedište Instituta u Parizu, ali da ona prve dve godine uči u Dižonu gde je zapravo centar za centralnu i istočnu Evropu. Treću godinu će pohađati i završiti u Pragu, na čuvenom Karlovom univerzitetu gde će najveći deo svog vremena posvetiti filmskim studijama.
– Imaću i predmete iz političkih nauka, ali mnogo više predmeta će biti iz oblasti filma. Sjajno je što ću ta znanja sticati baš u Češkoj – kazuje Sanja koja je još kao devojčica od 1995. do 1998. godine glumila u Jugoslovenskom dramskom u predstavi Dejana Mijača „Troil i Kresida” o čemu je i „Politika” svojevremeno pisala.
Ona objašnjava da program studija Instituta studentima nudi više različitih mogućnosti za studije na trećoj godini, a studenti biraju varijantu koja im je najprivlačnija:
– Škola nam ukaže i na sve dobre, ali i loše strane ponuđenih opcija. Može umesto studija da se izabere i praksa u nekoj firmi ili evropskoj instituciji. Recimo, jedan moj kolega imaće praksu u Francuskoj ambasadi u Beogradu.
Posle treće godine u Češkoj, Sanja će se vratiti u Francusku da završi studije političkih nauka. Ona objašnjava da četvrta i peta godina predstavljaju zapravo master studije. To je neka vrsta specijalizacije. I te dve godine studiraće u Parizu.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 10/05/2008]
