Izvor: Blic, 19.Dec.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Participacija i za škole?
Participacija i za škole?
BEOGRAD - Nezadovoljstvo prosvetnih radnika zbog tradicionalno niskih primanja, i nemogućnost države da dugoročno reši ovaj problem, ponovo su aktuelizovali pitanje participacije u srednjem obrazovanju, budući da ono nije obavezno. Kako ističe Bojana Aleksić, zamenik ministra prosvete u Vladi Srbije, Ministarstvu prosvete stigao je predlog o plaćanju srednjeg obrazovanja od Foruma beogradskih gimnazija.
- Ministartsvo prosvete >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trenutno nema stav o tome. To je samo jedan od predloga i potrebne su konsultacije s roditeljima, a ne verujem da će se to njima jako dopasti. Kada se bude pravio novi zakon o srednjem obrazovanju, moraće da se napravi anketa, a ako DOS pobedi na republičkim izborima, angažovaćemo stručnjake koji će, u dogovoru sa Forumom roditelja i prosvetnim sindikatima, naći kompromisno rešenje - kaže Aleksić.
Zorica Blagojević, sekretar Foruma beogradskih gimnazija, objašnjava da je ova sindikalna organizacija tražila od DOS predlog kako će se finansirati školstvo ukoliko oni pobede na predstojećim republičim izborima.
- Nažalost, ostali smo bez odgovora i bilo kakvog predloga. Zato smo sami predložili da država finansira školovanje đaka u okviru propisane kvote. Svi koji na prijemnim ispitima ostanu ispod crte, kao na fakultetima, trebalo bi da plaćaju punu cenu školovanja. Ukoliko država nema sredstava u budžetu ni za finansiranje zakonom propisanog broja đaka u odeljenju, a to je 32, može za sve uvesti obaveznu participaciju. Naš predlog je samo da se najbolji učenici oslobode svakog plaćanja - objašnjava Blagojević.
Ovakvim pristupom, prema njenom mišljenju, rešilo bi se pitanje plata profesora, ali i problem prekobrojnosti đaka u našim školama, čiji broj u nekim beogradskim gimnazijama, poput XI i V, dostiže i 52 učenika u odeljenju.
- Tražili smo i da se zakonski propisan broj od 32 đaka smanji na 28 po odeljenju, što je opet više od evropskih standarda, gde ih je po 25. Svi koji žele da se školuju, a ostanu ispod propisane kvote morali bi da plaćaju. Time bi škole imale dodatne izvore za plate profesora, pa bi i izbor profesora bio bolji i kvalitetniji - objašnjava Blagojević. Kako ona objašnjava, dva samofinansirajuća odeljenja već postoje u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, čiji đaci plaćaju školarinu u iznosu od 18.000 dinara, zbog čega tamošnji profesori imaju za 30 odsto višu platu u odnosu na druge.
Forum roditelja smatra za sada neprihvatljivom ovakvu ideju, jer je, prema rečima Divne Stefanović iz ovog foruma, 'to pitanje preuranjeno i odmah nameće i pitanje otvaranja privatnih škola'.
- Dok se ne popravi standard naših ljudi i ne reše mnogi drugi problemi naše prosvete, ovo pitanje ne bi trebalo da dođe na dnevni red. Zato smatramo nerealnim da se plaćanje srednjeg obrazovanja uvede od sledeće školske godine - tvrdi Stefanović. K. P.
