Izvor: Glas javnosti, 26.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parlaju kao domaći
BEOGRAD - Istraživanje najvećeg Školskog saveta u Torontu „Toronto Distrikt School Board“ sprovedeno među 20 različitih nacija koje žive u Kanadi, pokazalo je da su deca srpskog porekla najpismenija iz predmeta engleski jezik. U studiji koji je objavio Toronto Stars, a prenele tamošnje lokalne srpske novine korišćeni su rezultati sa testa iz engleskog jezika koje je polagalo ukupno 105.000 mališana od prvog do 12 razreda iz 102 državne škole. Čak 87 odsto srpskih učenika dobilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je prelaznu ocenu iz pismenosti u desetom razredu. Ali, uspeh je vredniji samim tim što su za osam poena nadmašili rođene Kanađane, a anglosaksonce za čak 12. Od najmlađih srpskih emigranata za tri poena slabiji su Indijci, dok su Francuzi lošiji za 9 odsto, a slede Albanci sa 75, Vijetnamci, Grci, Kinezi i Rusi sa 72 odsto uspešnosti. Najlošiji su Španci sa nešto više od 50 odsto, dok Avganistanci imaju skromnih 36 odsto.
U Ministarstvu za dijasporu kažu da su od konzularnog odeljenja dobili dopis o uspehu naših mališana, ali da ne znaju koliko je srpske dece bilo obuhvaćeno istraživanjem.
- Naša dijaspora u Kanadi broji oko 200.000 ljudi, ali nam nisu poznati podaci o broju dece u Torontu. Ono što znamo jeste da je test iz engleskog jezika u Kanadi, jedan od najtežih i da ga deca rade oko četiri sata - kažu u Informativnom službi Ministarstva dijaspore.
Samo polovina od ukupnog broja dece u Kanadi je rođena u toj zemlji, gde se govori 80 različitih jezika. Uspeh đaka, Školski Savet u Torontu dovodi u direktnu vezu sa porodicom i okruženjem u kojem žive, ekonomskim statusom, pripadnošću određenoj rasi ili naciji. Geri Koneli jedan od autora istraživanja istakao je da rezultate ove studije treba shvatiti kao upozorenje da u narednih pet godina treba raditi na smanjivanju razlika i barijera koje stoje na putu obrazovanja.
- Uspeh đaka povezan sa odnosima u porodici. Tako na primer, deca koja žive sa oba roditelja bolje rešavaju test iz prirodnih nauka, nego ona koja žive samo sa jednim roditeljem, dok su đaci koji žive sa majkom uspešniji u rešavanju zadataka od onih koji žive sa ocem-objasnio je Koneli u stručnoj analizi objavljenoj u Kanadskim novinama.
Bojan Komnenović iz Centra za obrazovne studije objašnjava uspeh naših tinejdžera u Kandi time da tamošnju dijasporu čine visokoobrazovni ljudi koji su svoje osobine preneli i na decu.
- Verovatno da ima i one dece koja su bila uključena u naš obrazovni sistem, a činjenica je da ona već godinama postižu dobre rezultate u anglosaksonskom sistemu. Nadam se da će i naše Ministrastvo uvesti slična istraživanja u naš sistem školstva - rekao je Komnenić.
Profesor LJubomir Protić iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja smatra da su jako važna istraživanja poput ovog u Kanadi, u kojima je naglašena motivacija učenika, što nije bio slučaj sa prošlogodišnjim rezultatima PISA testa .
- Naši učenici su tada osvojili nezavidnu 41. poziciju. Siguran sam da bi ti rezultati testa bili bolji da je učenicima rečeno da će test imati uticaja na uspeh u školi - naglasio je Protić.
