Izvor: Vostok.rs, 01.Mar.2013, 12:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa odlazi problemi ostaju?
01.03.2013. -
U osam sati sinoć, po rimskom vremenu, Sveta stolica Vatikana je ostala prazna. Papa Benedikt je napustio presto. Stručnjaci ovo povezuju sa činjenicom da moderni katolicizam doživljava krizu, a problemi, koji su se tokom decenija nagomilavali i koje je Vatikan prećutkivao, Benedikt Šesnaesti za vreme svog pontifikata ne samo da nije rešio, nego su se oni čak i produbili.
- Osetio sam se slično svetom Petru i apostolima u lađi na Galilejskom moru: Gospod >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << mi je podario mnoštvo sunčanih dana i vetar u jedrima, kada je ulov bio bogat. Ali bilo je i dana, kada je more bilo burno, a vetar – neprijatelj, kao nikada u celokupnoj istoriji Crkve, i činilo se da je Gospod zaspao. Međutim, uvek sam znao da je Gospod u lađi, da Crkva nije moja, nija naša, nego Njegova – i da On neće dati da potone na dno.
Ako katolička crkva još nije krenula ka dnu, svakako je vrlo blizu, smatraju svetovni stručnjaci. Vladavina pape Racingera praćena je, zatim, poznatim međunarodnim skandalima. Jedan od njih je konflikt između Vatikana i Kine, koji je međutim počeo još za vreme prethodnog pontifikata. Do danas u Kini de fakto postoje dve katoličke crkve. Jedna od njih tajno priznaje vlast rimskog pape, a druga pod kontrolom kineskih vlasti zalaže se za pravo postavljanja episkopa u Kini bez prethodne saglasnosti Rima.
Bez obzira što je Benedikt Šesnaesti bio spreman na neke ustupke po tom pitanju, konflikt do danas nije rešen. Baš kao što nije regulisano prisustvo katoličkih biskupija i uprave na prostoru Rusije i postsovjetskih republika. Period „agresivnog prozelitizma“ iz epohe vladavine Jovana Pavla Drugog zamenjen je periodom „ćutanja“ Benedikta Šesnaestog. Grko-katolici Ukrajine i dalje dobijaju tihu podršku Vatikana, a problem položaja pravoslavnih crkava u Zapadnoj Ukrajini ostao je bez odgovora.
Još jedan «epic fail», na koji danas podsećaju papu – nesrećna izjava iz 2006. godine o muslimanima i njihovoj veri. Upravo ta činjenica umnogome je odredila prilično agresivni karakter modernog islama u zemljama EU, veruje Jurij Tabak, stručnjak za verska pitanja.
- Papa je citirao vizantijskog imperatora Manuila Drugog, koji je proroka Muhameda prikakazao vrlo objektivno. Tvrdilo se da je on doneo mač i krv. Čini mi se, da to nije trebalo raditi, jer je ceo muslimanski svet ustao protiv, pojavila se masa nezadovoljnih.
Bez obzira na to što je Vatikan zvanično izrazio žaljenje povodom propovedi i još jednom podvukao da izjava ne izražava stav Benedikta Šesnaestog, islamski verske vođe nisu prihvatili izvinjenja. Posle godinu dana, u julu 2007. godine – velikom broju nezadovoljnih politikom Vatikana pridružili su se i Jevreji. Razlog obnova služenja tzv. Tridentske mise, nastavlja Jurij Tabak.
- Stara latinska liturgija – Tridentska, svojevremeno je već bila predmet vatrenih sporova. Stvar je u tome što se na Veliki petak u toj liturgiji vrlo uvredljivo govori o Jevrejima, koji su raspeli Hrista i koji treba da budu prosvetljeni svetlošću Hristovom. Svojevremeno je Papa Jovan Dvadeset treći izbacio te delove iz molitve. A Benedikt Šesnaesti je vratio liturgiju i dozvolio da se služi po izboru lokalnog sveštenstva. U Bogosluženju su svejedno ostale dovoljno oštre reči u odnosu na Jevreje, čto je na kraju, izazvalo nezadovoljstvo jevrejskih opština.
Konfliktni odnosi sa Izraelom zaoštreni su u Vatikanu i 2009. godine, kada je Benedikt Šesnaesti odlučio da vrati u Crkvu ranije odstranjene sveštenike iz Velike Britanije. Među njima je bio i Ričard Vilijams, koji je poricao holokaust. Skandal je delimično ublažen za vreme posete rimskog pontifika Svetoj zemlji, a takođe zahvaljujući tome što je Sveta stolica obustavila proces kanonizacije Pija Dvanaestog, koji je po mišljenju Jevreja bio previše naklonjen fašistima.
Poslednji skandali u kojima je na ovaj ili onaj način učestvovao odlazeći pontifik, povezani su sa sveštenicima-pedofilima. Bez obzira na to, što je Sveta stolica više puta osuđivala ovu pojavu i obećala da će se boriti protiv nje, u suštini je Benedikt Šesnaesti bio prvi, koji je davao suprotan primer, napominje Jurij Tabak
- Pre oko pet godina on se pismom obratio povodom jednog sveštenika iz Kalifornije, koji je optužen za silovanje dvojice dečaka. Tada je papa za sveštenika tražio roditeljsku brigu i negu, što je izazvalo negodovanje u javnosti.
Svemu ovome treba dodati probleme unutar crkve, deo sveštenika počeo je otvoreno da lobira za ukidanje celibata, čuli su se zahtevi da se dozvoli kontracepcija i čak legalizuju abortusi, u nekim slučajevima zalagalo se za dozvolu sklapanja brakova među homoseksualaca. Liberalne tendencije, koje je u katoličku tradiciju uneo svet zahvaćen promenama, pokazale su se mnogo jače od kanona Svetog pisma. Shvativši da Vatikan, oličen u Benediktu Šesnaestom ne samo da ne pokušava da koriguje doktrinu, nego naprotiv zaoštrava okvire dogmatskog konzervatizma, vernici u EU su rapidno počeli da napuštaju Rimsku crkvu. Nezadovoljstvo Vatikanom izlilo se i na masovne proteste, koji su mogli da se vide prilikom poslednje papine posete evropskim zemljama.
Poslednje što smo očekivali od Benedikta Šesnaestog pre nego što je dao ostavku, je obelodanjivanje rezultata istraživanja u slučaju takozvanog Vatiliksa, događaja povezanih sa krađom poverljivih dokumenata Svetog prestola, koje je izvršio papin kamerdiner i predao ih novinarima, kao i informacije u medijima o finansijskim prekršajima Instituta za verska pitanja, koji se naziva bankom Vatikana. Međutim, ove informacije, kao i mnoge druge probleme katoličke crkve odlazeći rimsi episkop odlučio je da ne obelodanjuje, već da ostavi u nasleđe narednom pontifiku.
Milena Faustova,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
