Izvor: Politika, 27.Mar.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa hoće dogovor sa patrijarhom o Stepincu
Poglavar Rimokatoličke crkve predložio našoj crkvi razgovor i o spornim pitanjima iz biografije kardinala iz doba NDH
Srpskoj pravoslavnoj crkvi stigao je nedavno odgovor iz Vatikana na ranije poslato pismo u kojem su velikodostojnici Srpske crkve iznela svoj stav prema kanonizaciji kardinala Alojzija Stepinca, nezvanično saznaje „Politika”.
Izvori bliski crkvenim krugovima navode da je papa Franjo predložio razgovor i iznošenje argumenata o spornim pitanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz biografije kardinala Stepinca. Nezvanično, susreti čiji će cilj biti iznošenje stavova dve strane, neće biti organizovani pre jeseni. Iz toga bi se mogao izvesti zaključak da pre toga neće biti ni Stepinčeve kanonizacije za koju su neki mediji izvestili da bi mogla biti organizovana na leto.
Zvanično, državni i crkveni vrh Hrvatske ponovili su svoj stav i želju da kardinal, koji je bio na čelu Katoličke crkve u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH), bude uvršten u red svetaca. Na sastanku nove hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović i zagrebačkog nadbiskupa Josipa Bozanića, održanom sredinom marta, izražena je, kako je navedeno u saopštenju kancelarije predsednice, „obostrana nada da će uskoro biti dovršen proces kanonizacije blaženog Alojzija Stepinca, te želja da upravo u Hrvatskoj Sveti Otac proglasi blaženog Alojzija svetim”.
Hrvatska predsednica trebalo bi da u maju poseti Vatikan, kada će zvanično pozvati papu da poseti Hrvatsku. Mediji su spekulisali da bi papina poseta Hrvatskoj mogla da se dogodi već ovog leta, odmah posle posete Sarajevu, kao i da bi upravo tada papa mogao posetiti Jasenovac, kako bi „umirio” Srpsku crkvu i proglasio Stepinca svetim.
Verski analitičar Živica Tucić kaže da je skeptičan prema takvom scenariju i podseća da se poseta Sarajevu, u kojoj nema nikakvih „spornih” momenata, planira već pola godine.
– Pitanje posete pape Franje Jasenovcu mnogo je kompleksnije. On ne može otići u Jasenovac bez hrvatskog episkopata, a poznato je da deo njih relativizira istoriju i koketira sa ideologijama prošlosti. Takođe, ozbiljno je pitanje ko će da zastupa Srbe u Jasenovcu prilikom te papine eventualne posete? Mislim da je papa spreman da poseti Jasenovac, ako je to uslov Srpske crkve ili srpske strane, da bi moglo da dođe i do posete Beogradu. Ali bojim se da će sa srpske strane biti onih koji će reći da ni to nije dovoljno, kao i da delu hrvatskog episkopata ta papina poseta neće biti po volji – smatra Tucić.
On navodi i da prema kanonizaciji Alojzija Stepinca rezervi ima ne samo iz Beograda, već i u katoličkim krugovima. Ta rezerva je i izražena čak i u krugovima bliskim Beogradskoj nadbiskupiji, kada je „Politici” pomenuto kako se razmišlja da se ne samo zbog verskih, već i političkih odnosa Beograda i Zagreba, čin kanonizacije Stepinca ipak odloži. Ali, potvrda da je Beogradska nadbiskupija nešto tako učinila, zvanično još nije potvrđena.
– Senzibilnost prema događajima koji su se odigrali u dvadesetom veku sada je povišena. Imao sam prilike da čujem mišljenje jednog nemačkog teologa koji je rekao da je Stepinac bio prosečan nadbiskup koji se nije najbolje snašao u teškim vremenima, ali da nije ni đavo ni anđeo. Treba istaći i da sam čin kanonizacije ne mora da obavi papa, on mora da potpiše dekret o kanonizaciji, ali ne i da obavi sam taj čin – kaže Tucić.
Istoričar dr Veljko Đurić-Mišina, vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida, kaže da Srpska crkva i srpska istoriografija imaju kristalno jasno mišljenje o Stepincu i dovoljno relevantne arhivske građe o tome.
– Rimokatolička crkva u Hrvatskoj bila je stub NDH u svakom pogledu. Pouzdano znamo na osnovu činjenica iz dnevnika Alojzija Stepinca da on nikada nije učinio nikakvu intervenciju kod Ante Pavelića u korist Srpske crkve ili srpskog naroda. Zna se da je Stepinac intervenisao u nekoliko pojedinačnih slučajeva da se spasu životi, ali su to bili pojedinačni slučajevi. Posle posete Paveliću 6. aprila 1941. godine, Stepinac je uputio raspis sveštenstvu da prihvate i poštuju novu državu. Nikada nije javno protestovao protiv zločina koji su činjeni nad Srbima, Jevrejima i Romima, a dobro je znao za njih, jer je svaka vojna jedinica u NDH imala u svom sastavu i sveštenika. O svemu tome ima dovoljno arhivske građe. To su činjenice koje i Srpska crkva uvažava i njima se rukovodi – navodi dr Đurić-Mišina.
On objašnjava da i Srpska crkva ima bogatu arhivsku građu iz ovog perioda, ali da je ona, za sada, nedostupna javnosti.
– Ukoliko hrvatska strana ima dokument koji dokazuje da je Stepinac osudio nasilje i zločine NDH nad nedužnim srpskim civilima neka nam ga pokažu, ja za takav dokument ne znam. U svakom slučaju, mislim da bi bilo dobro da istoričari iz Srbije i Hrvatske organizuju stručne skupove, okrugle stolove, sve vrste stručnih razgovora na ovu temu. Takvih skupova, nažalost, za sada nije bilo – kaže dr Đurić-Mišina.
U biografiji kardinala Alojzija Stepinca na sajtu Zagrebačke nadbiskupije navodi se da on u vreme Drugog svetskog rata „javno osuđuje rasna, ideološka i politička progonstva”, da „hrabro zahteva poštovanje svake osobe”, kao i da je spasavao progonjene Jevreje, Srbe, Rome, Slovence, Poljake i Hrvate komuniste. Kao ilustracija, citira se deo njegovog govora iz Zagrebačke katedrale 25. oktobra 1942. godine. „Svaki narod i svaka rasa, kako se danas odrazuju na zemlji imade pravo na život dostojan čovjeka i na postupak dostojan čovjeka. Svi oni bez razlike, bili pripadnici ciganske rase ili koje druge, bili crnci ili uglađeni Europejci, bili omraženi Židovi ili oholi Arijanci, imadu jednako pravo da govore: ‛Oče naš koji jesi na nebesima!’” U nabrajanju konkretnih naroda i rasa, Stepinac se setio i Roma i crnaca i „omraženih Židova”, ali je, slučajno ili namerno, zaboravio da pomene da i Srbi, koji su bili najugroženiji i najobespravljeniji u NDH čijim se stanovnicima obraćao, imaju pravo da govore „Oče naš”.
Jelena Čalija
objavljeno: 27.03.2015.
