Izvor: Politika, 27.Jan.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa dolazi kada se slože svi episkopi SPC
„Srpski patrijarh je pokrenuo razgovor na tu temu, ali to još ne znači da je bilo kakva odluka doneta niti da je njegov stav sa svih strana prihvaćen”, kaže beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar
„Papa bi verovatno želeo da se povodom njegovog dolaska postigne saglasnost i jedinstvo svih u Srbiji, i države i Crkve, i zato čeka da svi zajedno upute taj poziv”, kaže beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar povodom nedavnih izjava patrijarha Irineja o mogućem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dolasku pape Benedikta Šesnaestog u Niš 2013. godine na proslavu 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta.
– Papa je bio u svim zemljama u okruženju, osim u Srbiji, i ovdašnji katolici osećaju se nelagodno zbog toga, jer samo njih nikada nije posetio njihov verski poglavar – naglašava nadbiskup Hočevar.
Pred Izborni sabor, kao episkop niški, a kasnije i kao novi poglavar SPC, patrijarh Irinej izjavio je da je papin dolazak u našu zemlju stvar Rimokatoličke crkve, ali da bi ga SPC pozdravila jer bi to bio „dolazak sa posebnim razlogom”. Patrijarh je podsetio da se Milanski edikt, kojim je rimski imperator Konstantin, rođen u Nišu, legalizovao hrišćanstvo, odnosi na Crkvu i hrišćanstvo u celini, kao i da je prilično verovatno da bi u Nišu, prilikom obeležavanja značajnog jubileja, moglo da dođe do jednog od ekumenskih susreta. Beogradski nadbiskup ističe da prvojerarh srpske Crkve, kao što je činio i ranije kao episkop niški, dobro shvata značaj Milanskog edikta i pokazuje veliku želju čitavog naroda i SPC da se taj jubilej dostojno obeleži, jer, kako naglašava, nema hrišćanstva bez Istoka i Zapada.
– To još ne znači da je neka odluka doneta, da je stav sa svih strana prihvaćen, već samo da je to želja Njegove svetosti i njegovo mišljenje. Ono je važno, između ostalog, i zbog toga jer je time srpski patrijarh hteo da počne razgovor na tu temu, a iskazivanjem svog jasnog stava pokazao je da dobro shvata izazove vremena i želi da im odgovori – rekao je nadbiskup Hočevar.
Potrebno je da se po pitanju dolaska poglavara Rimokatoličke crkve u Srbiju usaglase i ostali episkopi, da se napravi zvaničan stav srpske Crkve po tom pitanju, posle čega bi se tek moglo govoriti hoće li papa 2013. godine doći u našu zemlju i kako bi ta poseta bila organizovana, kaže nadbiskup Hočevar.
– Moramo znati da je jedno traženje usaglašavanja stavova, a drugo kada se saglasnost sa svima postigne i konkretna odluka donese. Mi sada ne znamo ni kako će jubilej biti organizovan, kog datuma je predviđeno da bude proslava u Nišu, pa se stoga ne može znati ni da li će i kada papi biti upućen poziv – kaže beogradski nadbiskup.
Dimitrije Kalezić, profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u penziji, navodi da se o mogućoj poseti poglavara Rimokatoličke crkve izjašnjava Sveti arhijerejski sabor.
– Od srpskih arhijereja zavisi kakvu će odluku doneti jer je ovakvo pitanje u njihovoj nadležnosti – rekao je Kalezić.
Ako papa dođe 2013. godine, to ne znači da on dolazi u zvaničnu posetu Srbiji, već da prisustvuje međureligijskom skupu, a na obeležavanju tako značajnog jubileja očekuje se dolazak predstavnika svih hrišćanskih crkava, naglašava verski analitičar Živica Tucić.
– Milanski edikt nije pisan samo za pravoslavce, već za ceo hrišćanski svet, pa je na proslavu datuma značajnog za sve hrišćane nezaobilazno pozvati i Rimokatoličku crkvu, a na njima je da odluče ko će doći na skup. Patrijarh Irinej ne želi da svede obeležavanje 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta na običnu manifestaciju, već želi da je pretvori u ozbiljan skup i pokušaj približavanja hrišćanskih crkava. Ne treba, dakle, taj susret svoditi na pravoslavno-katolički susret, a još manje na srpsko-vatikanski, jer on je opštehrišćanski – kaže Tucić.
Poziv papi da poseti našu zemlju u nekoliko navrata uputila je naša država – poslednji put ponovio ga je predsednik Boris Tadić, sredinom novembra prošle godine kada je bio u poseti Vatikanu. Međutim, kako je objašnjeno, stav pape i Vatikana je da poglavar Rimokatoličke crkve ne dolazi u jednu zemlju ukoliko većinska crkva nije saglasna sa tom posetom.
Prethodnik pape Benedikta Šesnaestog, Jovan Pavle Drugi, više puta posetio je susedne zemlje, a bilo je i nekoliko planova da se sastane sa blaženopočivšim patrijarhom Pavlom. Do susreta poglavara Rimokatoličke i Srpske pravoslavne crkve umalo nije došlo prilikom papine posete Banjaluci 2003. godine. Kako je nekoliko godina potom u jednom intervjuu objasnio vladika šabački Lavrentije, lokalni organizatori napravili su grešku i proslavu su zakazali u katoličkom samostanu u kojem je u Drugom svetskom ratu ubijeno nekoliko stotina Srba. „Patrijarh tamo već zbog tih dubokih rana nije mogao da ode”, istakao je tada vladika Lavrentije koji se, različitim povodima, sa papom Jovanom Pavlom Drugim sastao sedam puta.
„Opterećeni odnosi iz Drugog svetskog rata”, zločini koje su tada pojedini predstavnici Katoličke crkve odobravali i podsticali, držanje Rimokatoličke crkve tokom ratova devedesetih godina prošlog veka, strah od „pokatoličavanja”, neki su od razloga zvanično i nezvanično navođenih kao prepreka za dolazak rimskog poglavara u Srbiju. S druge strane, isticano je da katolički vernici žele da ih njihov poglavar poseti, kao i da bi takva poseta za Srbiju značila podsticaj na putu evropskih integracija, podigla njen međunarodni ugled, a često je naglašavano i da Vatikan nije priznao nezavisnost Kosova.
Jelena Beoković
[objavljeno: 28/01/2010]
