Izvor: Glas javnosti, 01.Jun.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paori žanju nevolje
KIKINDA - Do predstojeće žetve pšenice u kikindskom ataru ostalo je svega desetak dana, ali još se ne zna koliko će koštati kilogram ove žitarice.
Dimitrije Pandurov, zemljoradnik iz Kikinde, kaže da će, ako ostane najavljena cena od 12 dinara za kilogram pšenice, požnjeti samo gubitke.
- Suša je učinila svoje, pa će prinosi pšenice na mom imanju biti niski - između dve i dve i po tone po hektaru. Zbog suše i papreno skupe jesenje setve, realno bi bilo da cena >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << bude na nivou lanjskih 16 dinara. Cena od 18 do 20 evrocenta figurira na svetskoj berzi. Ne tražimo ni manje ni više nego onoliko po koliko se pšenica prodaje u svetu. Pravi se fama oko toga kako će žita biti dovoljno, jer je jesenas više posejano, ali neće biti tako zbog suše. Nas paore su bacili tajkunima, pa će dva-tri novopečena bogataša otkupljivati svu pšenicu. Oni će se dogovoriti oko cene, koja će za nas, najverovatnije, biti mizerna - tvrdi Pandurov.
ROD PREPOLOVLjEN
Stručni saradnik Poljoprivredne stanice Kikinda Zoran Simić ističe da će prinosi biti umanjeni čak 50 odsto u odnosu na potencijal koji je pšenica u kikindskoj opštini imala pre dva meseca i iznosiće između 3,2 i 3,5 tona po hektaru.
- Od januara do sredine maja palo je nešto manje od 100 litara kiše po kvadratnom metru i prošlonedeljne kiše prve su značajnije padavine u poslednjih 70 dana. Neće pomoći pšenici, ali hoće svim ratarskim i povrtarskim kulturama - kaže Simić.
Dragomir Dobrosavljev iz Mokrina, takođe, navodi da poljoprivrednici ulaze u novu žetvu sa starim problemom - cenom.
- Pšenicu sam posejao na oko 300 hektara. Rod će biti umanjen za 30 odsto zbog suše. Ako cena kilograma pšenice bude 12 dinara, uspeću da pokrijem sve troškove, ali ću poslovati sa nulom. Neće mi se isplatiti da lagerujem pšenicu i da je držim do zime - kaže Dobrosavljev.
I na tradicionalnom Danu polja strnih žita stručnjaci su se složili da će zbog dugotrajne suše ovogodišnji prinos biti lošiji od lanjskog, kad je požnjeveno oko 4,5 tona po hektaru. Prof. dr Miroslav Malešević s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo smatra da je u izrazito sušnoj godini odlučujuću ulogu u konačnom prinosu imala agrotehnika.
- Vrlo je teško dati generalnu procenu, jer je više od 100.000 hektara pšenice bilo ugroženo sušom, kao što je to slučaj na severu Banata. Ako po hektaru bude požnjeveno između tri i tri i po tone, to će biti dobro. Međutim, u Vojvodini ima područja gde će prinosi biti veoma dobri. Ipak, generalno, rod će biti neuporedivo lošiji nego prošlogodišnji. Ohrabrujuće je što su se cene na evropskim i svetskim berzama pokrenule u korist pšenice. Pošto je jesenja setva bila veoma skupa, nadam se da će zemljoradnici imati finansijskog efekta od ovogodišnje proizvodnje - rekao je Malešević.
U Srbiji je jesenas zasejano na skoro 600.000 hektara, znatno više nego pretprošle, kada je hlebno žito zauzelo tek oko 470.000 hektara.
