Izvor: Politika, 05.Apr.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paori seju gubitke
I pored znatnih subvencija države, zemljoradnička domaćinstva teško se oporavljaju od posledica dugogodišnje krize, a računa se da će setva koja je upravo u toku biti skuplja nego ikada
Kula – Prolećna setva koja je već uveliko u toku na vojvođanskim poljima biće jedna od najskupljih do sada – smatraju zemljoradnici i kažu da, uprkos tome, ni jedan hektar oranica neće ostati neobrađen. Najviše će biti zasejano, kao i lane, kukuruza, suncokreta, soje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i krmnog bilja, dok će šećerna repa ovoga puta biti znatno manje zastupljena.
Najveća stavka u setvenom troškovniku svakako je dizel gorivo (D2), koje je duplo skuplje u odnosu na april prošle godine. I za repromaterijal – semena, hemijska zaštitna sredstava i mineralna đubriva, sada treba izdvojiti petnaestak odsto više novca nego lane. Pri tom, otkupne cene poljoprivrednih proizvoda stagniraju, ili su u znatnom padu, pa je i to doprinelo drastičnom obezvređivanju mukotrpnog i uvek neizvesnog paorskog rada.
– Istina država je obezbedila za registrovana poljoprivredna gazdinstva subvenciju od četrnaest hiljada dinara po jednom hektaru, preduzima i još neke mere kako bi se unapredila agrarna proizvodnja, ali i pored svih olakšica mi i dalje radimo na ivici rentabilnosti ili sa gubicima. Seoska domaćinstva su tokom poslednje dve decenije osiromašena, mehanizacija je zastarela i često se kvari, njive su iscrpljene do krajnjih granica, pošto nismo bili u mogućnosti da ih ’osvežavamo’ stajnjakom ili kvalitetnim veštačkim đubrivom, tako da je potrebno nekoliko godina da bi se zemljoradnička gazdinstva oporavila od posledica dugotrajne krize – kaže Dragan Sremački, domaćin iz Vrbasa, i navodi primer da će otkupna cena šećerne repe, prema ugovorima koji se sada sklapaju sa šećeranama, ove godine biti manja za oko pet evra po toni. To, veli naš sagovornik, nije ni malo beznačajno, ako se uzme u obzir da je prosečan prinos „slatkog korena“ 45 do 50 tona po hektaru.
Prema računici Miomira Vujčića, poljoprivrednika iz Kule, koji planira da ovog proleća zaseje 50 hektara kukuruza, za taj posao trebaće mu najmanje 15 hiljada evra i to u gotovini, da bi imao kakvu - takvu zaradu. Jer, ističe, ako bi se oslonio na bankarske kredite ili na robnu razmenu sa zadrugama, na kraju bi – kada se sravne dugovanja i potraživanja - ukupna suma ulaganja bila veća za 20 do 30 odsto, „pa od posla ne bi bilo nikakve vajde“.
– Neizvesnost u pogledu cena poljoprivrednih proizvoda oduvek prati seljaka, ali ovo što se na tržištu dešava poslednjih godina odista je neverovatno. Primera radi, kilogram pšenice prošlogodišnjeg roda trenutno na berzi iznosi nešto više od deset dinara, a pre dve godine u vreme žetve `hlebno žito` otkupljivano je za 16 dinara po kilogramu. U međuvremenu troškovi proizvodnje, ne samo pšenice, već i ostalih žitarica i industrijskog bilja, uvećani su do krajnjih granica – vajka se Miomir Vujčić, u čijim ambarima se još nalazi oko 500 tona kukuruza prošlogodišnjeg roda s kojim praktično ne zna šta da radi, budući da je potražnja svedena na minimum a otkupna cena od 12 dinara za kilogram „srozana mimo svake ekonomske logike“.
I Milan Novakov, ukazuje na neodrživost postojećeg stanja u poljoprivredi, pogotovo kada su u pitanju mala i srednja seoska gazdinstva. S krajnjom mukom, kaže, uspeva da „preživi nekako“ od svojih 20 hektara zemlje i to, ponajviše, što veći deo letine koristi kao stočnu hranu, budući da se bavi tovom junadi i svinja.
– Kad prodam pšenicu kupim tovljenike, pa onda kada ih uhranim dovoljno nešto prodam i kupim repromaterijal da zasejem kukuruz, detelinu ili soju da bih rod kasnije koristio za ishranu stoke. I tako se već godinama vrtim u krug, presipam iz šupljeg u prazno. Ko nema veće površine oranica, a ne bavi se ujedno i stočarstvom, jedva može da izvuče dinar uložen u ratarsku proizvodnju. O nekakvoj zaradi u ovakvim okolnostima teško je govoriti, prošla su vremena kada je paor sa 20 hektara zemlje smatran gazdom – priča Milan Novakov i izražava nadu da će u dogledno vreme, „ako država istraje u obezbeđivanju podsticajnih mera za agrar“, kao i uz stabilnu politiku cena poljoprivrednih proizvoda, i seoska zemljoradnička domaćinstva moći solidno da žive od svog rada.
Petko Koprivica
[objavljeno: 06/04/2010]
