Izvor: Politika, 30.Jun.2013, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Panika najveći neprijatelj na ispitu
Važno je napraviti dobar izbor budućeg fakulteta, u skladu sa sklonostima, uspehom i mogućnostima upisa
Ako je verovati roditeljima maturanata koji kreću u trku za željeni indeks, energetska pića, kofeinski napici i pilule protiv nesanice postali su glavna „pomoćna literatura” u spremanju prijemnih ispita, a zbog narastajuće treme veliki broj svršenih srednjoškolaca uzima i pilule za smirenje.
Nažalost, nemali broj roditelja nesvesno doprinosi podizanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „emotivne temperature” maturanata, jer nisu u stanju da finansiraju vanredne studije svog deteta ili da ga upišu na neki od privatnih fakulteta.
Ana Stamenković, majka devetnaestogodišnje Nine koja želi da upiše Filološki fakultet, ne krije svoju zabrinutost zbog kćerkine akademske sudbine i iskreno kaže:
„Ako Nina bude samofinansirajući student moraću da podignem kredit za njeno školovanje – ako mi banka uopšte odobri tu pozajmicu, jer sam već zadužena kreditom. Nina je izričita po pitanju željenog fakulteta i ne želi da razmišlja o alternativi i to je nešto što pravi tenziju i nama i njoj”, priča ova majka koja se sa nostalgijom priseća sopstvenih fakultetskih dana.
„U vreme kada sam ja upisivala fakultet bilo je praktično svejedno da li ću biti redovan ili samofinansirajući student, jer su vanredne studije simbolično koštale. Danas veliki broj roditelja sa mukom finansira i besplatne studije svoje dece, naročito ako se ona školuju na medicinskim ili tehnološkim fakultetima, a porodice koje su uzele kredit za vanredno studiranje jedva sastavljaju kraj sa krajem”, kaže ovaj roditelj.
Nina je jedna od 50.000 maturanata koji će za nekoliko dana krenuti u trku za željeni indeks, a psiholog Dragana Kožović, koja je nekoliko generacija đaka Šeste beogradske gimnazije savetovala kako da upišu željeni fakultet, kaže da su roditelji ti od kojih zavisi da li će dete koje polaže prijemni ispit biti preplavljeno tremom i strahom ili će na ovaj ispit otići sabrano.
– Roditelji ne smeju da od upisa na fakultet naprave „sve ili ništa” situaciju, jer je to izuzetno stresna životna poziciju i za odraslu osobu, a kamoli za maturante koji se nalaze na raskrsnici detinjstva i zrelog doba. Roditelji treba da budu glas razuma a ne glas panike, odnosno moraju da realno sagledaju situaciju – da procene da li će dete na osnovu svog srednjoškolskog uspeha osvojiti indeks željenog fakulteta i da u saradnji sa detetom pronađu alternative u slučaju da se đak nađe ispod „crte”.
A te alternative su mnogobrojne – počev od toga da se upiše srodni smer na željenom fakultetu, pa do toga da se upiše srodni fakultet i posle položi razlika u ispitima.
Roditelji su često preterano popustljivi tokom školovanja i gledaju kroz prste trojkama i dvojkama, iako znaju da je za većinu fakulteta dobar školski uspeh uslov bez koga se ne može upisati željeni fakultet. A onda na kraju četvrtog razreda naprave ogroman pritisak na dete da savršeno položi prijemni ispit i tako umanji loš školski uspeh, kaže Dragana Kožović.
Na pitanje kako da se pomogne deci koja po svaku cenu žele da upišu određeni fakultet, ona kaže da maturanti nisu toliko nerealni i ultimativno koliko izgledaju i zvuče i dodaje da oni sa svojim vršnjacima razmenjuje informacije o načinima upisa željenog fakulteta.
„Važno je da dete oseti brigu, a ne pritisak roditelja. Zadatak je roditelja da se postaraju da se dete zdravo hrani, da unosi vitamine i ugljene hidrate (čokolada je hrana za mozak) i da radi lagane fizičke vežbe zbog bolje cirkulacije. Takođe je važno da dete na prijemni ispit izađe naspavano i da obavezno doručkuje”, kaže Dragana Kožović.
Slobodan Malušić, direktor OŠ „Đura Jakšić” i specijalista pedagogije kaže da maturantima najveću tremu prave roditelji i ističe da veliki broj preambicioznih roditelja po svaku cenu želi da dete upiše određeni fakultet i to stvara veliki psihološki pritisak.
„Dete se može blokirati na prijemnom ispitu ako upisuje fakultet za koji nema sposobnosti ili želje da ga studira a oseća pritisak roditelja da ima indeks tog fakulteta. Zbog toga je važno proceniti koje su mu stvarne želje i da li se one mogu uklopiti u (akademsku) realnost.
I naravno, važno je da dete ima alternativu, odnosno odgovor na pitanje – šta ako ne dobije indeks željenog fakulteta”, zaključuje Slobodan Malušić.
K. Đorđević
objavljeno: 30/06/2013
.jpg)
