Izvor: Politika, 11.Okt.2015, 18:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pančevački antidepresiv buvljak
Dok nedeljom cveta ulična trgovina, naselja Strelište i Tesla su u potpunoj blokadi
Pančevo – Nedelja, rano jutro na periferiji Pančeva. Magistralnim, bavaništanskim putem se ne može proći. Mile kamioni i automobili, guraju se prodavci sa kolicima i pešaci, uz robu na mušemama, šatorskim krilima, sklepanim tezgama zašlim na kolovoz. Opsada naselja Strelište i Tesla proteže se stotinama metara, do prvih kućnih kapija, sve do čuvenog starog buvljaka. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Kompleti knjiga, slike i ramovi, video-kasete, diskovi, escajg, bela tehnika, alat, zavese, ručno pleteni radovi, hrana iz humanitarne pomoći, ulubljeni lonci i šerpe, harmonika, šifonjeri... Sve na gomili u prenosivim „preduzećima”, a cene simbolične, od deset dinara pa i do nekoliko stotina evra. „Ovde sam nov, dolazim godinu dana od kada imam kredit, a živim od činovničke plate. Prvo sam donosio drangulije, a kada je dogorelo izneo sam porodični nakit. Kupuju ga rumunski Romi, daju bolju cenu nego u zlatarama. Baš je otišla filigranska srebrna tabakera stara preko 100 godina za 10 evra”, priča nam sredovečni Pančevac.
Prodavci kažu da su ranije i oni i kupci više dolazili da popričaju, a buvljak je bio neka vrsta antidepresiva, ali su sada ljudi tu samo mukom naterani. „Decenijama sam restaurirao stilski nameštaj i prodavao ga, no to je stalo. Sada donosim sitnije komade – stolice, stolove, satove, lampe... Narod slabo kupuje”, kaže mlađi muškarac. Kolega do njega opisuje kako je za ispravan kolor televizor tražio 5.000 dinara, a dao ga za deset puta manje, jer nije više mogao da ga vraća kući. „Da ti pravo kažem poslujemo po kontejnerima, ali i tu je navala. A ima i kontejnerske mafije. Skupljamo robu subotom predveče, jer ljudi vikendom spremaju kuće i svašta se nađe. Čistimo i podrume i tavane, pa uz dnevnicu i obrok pokupimo i ovo što bi oni bacili u đubre”, kažu otac i sin Romi, prilično sveži posle noćenja na otvorenom.
Asortiman ponosno pokazuju – stare longplejke, reprodukcije, plastične činije, korišćene sveske, automobilsku glavu motora, mesingani avan, drvenu prakljaču za veš, peglu na ugalj… Roba je od 20 dinara do 300 dinara, najviše. Na novinskoj hartiji stara Romkinja prodaje donji veš, sve nošeno ali, kaže, čisto. Komad je 30 dinara.
Prodavci spremni čekaju, nakon što su zanoćili na svom parčetu blatnjave ledine. Autobusima pristižu meštani okolnih sela, ali i Beograđani, Smederevci… Pola kilometra dalje je stanica Beovoza, takođe zakrčena robom. Stanari najbližih kuća su besni, jer tri dana u nedelji žive pod „buvljom okupacijom”. „Naše muke počinju još u subotu po podne kada se šire tezge, čaršafi, najloni i raspakuje svakakav bofl. Mi se odmah pobunimo, kažemo im da se odalje, ali ne vredi. Bude svađe, ali ne smem mnogo ni da se bunim, jer ima tu svakojakog sveta. U nedelju, ne možemo da otvorimo kapiju i izađemo ceo dan, a u ponedeljak se širi smrad od preostalog đubreta koji raščišćavamo”, kaže Darinka Bodrožić, čija kovana ograda obavezno posluži kao štender za polovnu garderobu. „Sklanjamo svake nedelje ljude sa puta, pre svega zbog njihove bezbednosti, ali četvoro komunalnih policajaca i inspektora u ovakvoj situaciji, zaista može malo da uradi. Poslednje tri godine, ovaj problem je deo svakog našeg redovnog izveštaja. Rešenje je nalaženje nove, pogodnije lokacije koja proizvodi manje problema ljudima koji tu žive, saobraćaju, prodavcima i kupcima… To znaju i Gradsko veće i odbornici”, kaže za „Politiku” Srđan Miletić, načelnik gradske komunalne policije.
Osim na terenu, turbulentno je i u gradskom komunalnom resoru, koji je u skraćenim mandatima promenio dva većnika, a pre mesec dana dobio i trećeg. Tako je problem buvljaka ostao na začelju, iza nedaća sa pijaćom vodom i proširenja vodovodne mreže, otvaranja regionalne deponije koje se čeka preko dve decenije, viška zaposlenih i gubitaka u javnim komunalnim preduzećima…
