Izvor: Politika, 08.Feb.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pančevačka kafilerija u Somboru
Posle deset godina nesporazuma i sumnjičenja, Pančevo samo delimično uspelo da reši problem „stočnog groblja” koje je usred naselja izgrađenog poslednjih decenija
Pančevo – Avgusta prošle godine održana je najčudnija sednica jednog gradskog veća. Mesto rasprave bilo je na pančevačkom „stočnom groblju“, a nelagodnost većnika povećavao je nesnosni smrad koji se širio iz raka sa leševima životinja. Gradonačelnica Vesna Martinović namerno je ovamo dovela >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saradnike, ne bi li ih naterala da se brže slože o tome kako rešiti problem. Prostor za odlaganje uginulih životinja i ostataka iz klanica određen je pre skoro devet decenija. U međuvremenu, oko „stočnog groblja” niklo je naselje, pa se ono našlo na pedesetak metara od prvih kuća i, čak, u neposrednoj blizini jednog restorana. Protesti građana naselja Misa već decenijama pritiskaju gradske vlasti, ali problem nikako da se reši.
U međuvremenu doneti su propisi po kojima je ukop životinjskih ostataka zabranjen, pa je nova direktorka pančevačke „Higijene“ krajem novembra prošle godine sa „Proteinkom“ iz Sombora sklopila ugovor o preuzimanju ove vrste produkata. Mesec dana kasnije, prvu količinu „leševa prve kategorije“ od 2.870 kilograma, kako je zapisano u otpremnici, preuzeli su Somborci, a Pančevci se obavezali da će nadalje za svaki kilogram ovakvog otpada plaćati 14 dinara.
Posle pomenutog sastanka većnika na „stočnom groblju” gradonačelnica je potpisala zaključak o nalaženju lokacije i hitnoj izradi projekta postrojenja za „neškodljivo uklanjanje animalnog otpada”. Tako je sve krenulo nanovo, jer je još 2003. Direkcija za uređenje grada odredila da mesto postrojenja za spaljivanje bude kraj nove deponije na putu Pančevo–Dolovo, a 2004. je tim koji je imenovala tadašnja opštinska vlada odlučio da se postrojenje gradi. Godine 2006. čak je bilo i izdvojeno 11 miliona dinara za nabavku peći za kremaciju, a onda se ispostavilo da nova opštinska administracija (status grada još nije bio dobijen) ne stoji iza ovakvog rešenja. Iako je, kako za „Politiku“ kaže Vladimir Zec, rukovodilac „Sanitacije“ u pančevačkom JKP-u „Higijena“, traženo rešenje o lokaciji, nadležni su ćutali. Doduše, kaže naš sagovornik, Opštinski sekretarijat za zaštitu životne sredine tražio je mišljenje odgovarajućeg pokrajinskog nadleštva, ali je otud odgovoreno da lokacija kraj nove deponije nije moguća jer je to poljoprivredno zemljište. Ispostaviće se da opštinska administracija nije to zemljište, iako je izgradnja deponije davno bila počela, prevela iz poljoprivrednog u građevinsko. Tako je sve, po ko zna koji put, krenulo iz početka.
Neobjašnjivi otpor prema rešavanju ovog problema grada, kaže Vladimir Zec, išao je toliko daleko da nije dobijeno čak ni odobrenje za izgradnju hladnjače malih dimenzija na lokaciji „Sanitacije“, već je objekat podignut 2009. nelegalno. Nova direktorka je lane, ipak, izdejstvovala legalizaciju male zgrade sa hladnjačom. „Kao da problem nije gradski nego jedne službe“, kaže naš sagovornik.
Zec ističe da se zna da „Sanitacija“ u Pančevu prikupi godišnje oko 100 tona uginulih leševa životinja i životinjskih konfiskata, ali ne i koliko je i gde se odlažu ostaci iz klanica i firmi koje imaju potrebu za odlaganjem ovakvog otpada, a ima ih 14. Prema zvaničnim podacima, oni, zajedno, imaju godišnje oko 900 tona otpada životinjskog porekla, ali postoji sumnja da ga je bar tri puta više. Neki kriju podatke, jer ne žele da plate odvoženje konfiskata, a postoji ozbiljna sumnja da se oni odlažu na seoske deponije.
Čitav mali skandal izbio je, na primer, zbog izveštaja načelnice Sanitarne inspekcije za južni Banat, koja je u izveštaju za 2008. napisala da je sa teritorije Pančeva u „Proteinku“ Sombor otpremljeno 273.000 kilograma konfiskata životinjskog porekla, da je „u jamu grobnicu“ bačeno skoro 445.000 kilograma, a na gradsku deponiju (?) 118.700 kilograma. U vezi s tim postavljeno je odborničko pitanje, da bi se utvrdilo, na osnovu traženog izveštaja iz Sombora, da je te godine tamo stiglo iz Pančeva samo 6,5 tona animalnog otpada, i to iz dve klanice. Inspektorka koja je pisala izveštaj naknadno je objasnila da pod „jamom grobnicom“ podrazumeva pančevačko „stočno groblje“. Zec, koji je i tada bio rukovodilac, tvrdi da od 1999. godine klanice ne odlažu tamo otpad, jer ih to košta, a da ni na gradsku deponiju nisu mogle takav otpad da unesu. Ostala je sumnja da su velike količine animalnog otpada „smeštene” na seoske deponije, ali sumnje nikada nisu potvrđene.
– Kada se izračuna koliko će grad platiti za odvoženje animalnog otpada u Sombor, a koliko to, pod uslovom da to rade legalno, košta klanice i ostale, spalionica, koju nikako da izgradimo, mogla je biti isplaćena za tri i po godine. Ko i zašto to sprečava, niti je jasno, niti do danas jakim razlozima objašnjeno – kaže Vladimir Zec.
Miodrag Šašić
objavljeno: 09.02.2011.
