Izvor: Blic, 13.Sep.2009, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Padeže i procente svi moraju da znaju
Ne može učenik da završi osnovnu školu a da ne zna osnovne računske operacije, da izračuna procente, reši jednačinu s jednom nepoznatom, da ne zna da koristi oba pisma, padeže, kada se pišu velika slova... Nedavnim usvajanjem standarda u obrazovanju konačno je određen minimum znanja koje svaki svršeni osnovac mora da ponese iz školskih klupa.
Na osnovu usvojenih standarda uskoro će biti urađeni i testovi kojima će se periodično meriti postignuća učenika. Tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će đaci, ali i njihovi nastavnici, konačno znati šta se od njih očekuje.
U standardima je za deset osnovnih predmeta precizno definisano koji je to osnovni nivo znanja koja mora da savlada više od 90 odsto đaka. Za one uspešnije u radu, određen je srednji i napredni nivo obrazovanja, odnosno šta se očekuje od učenika koji upisuje srednju školu, a šta od onih koji imaju ambicije da upišu fakultet.
– Na osnovu standarda meriće se postignuća učenika. Na Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je da uradi testove bazirane na ovim standardima kako bi se povremeno proveravala postignuća učenika u školama. Tek tada ćemo moći da kažemo kakav nam je obrazovni sistem, koje su mu slabe tačke i šta treba preduzeti – kaže prof. Desanka Radunović, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta.
Ona kaže da se na ovim standardima neće zaustaviti. Sledeći korak je izrada standarda po nivoima, prvo za učenike do četvrtog razreda, a zatim za srednje stručne škole i gimnazije. Idealno bi bilo, kaže ona, da se urade standardi za svaki razred pojedinačno. Testiranjem učenika tačno bi se znalo da li preduzete mere u obrazovanju utiču na popravljanje sistema ili ne.
Osim merenja znanja učenika na osnovu standarda, počeće da se meri i kvalitet rada nastavnika i škole. U Savetu kažu da će nastavnici čiji učenici iz godine u godinu budu postizali dobre rezultate biti adekvatno nagrađeni, a oni, pak, čiji đaci u više navrata na testiranjima pokažu loše rezultate nemaju šta da traže u prosveti.
– Postignuća učenika biće sigurno jedan od kriterijuma racionalizacije u obrazovanju. Ima ljudi koji su zalutali u obrazovanje i njima treba zahvaliti na saradnji. Naravno, onima koji žele i hoće da rade ovo će biti podstrek da biraju najbolje udžbenike, ali i da stalno rade na ličnom usavršavanju – smatra profesorka Radunović.
S izradom standarda počelo se još 2005. godine i oni su završeni 2006. godine. Urađena su prva pilot-testiranja i članovi komisija kažu da su bili poraženi saznanjima šta sve deca ne znaju na kraju osnovne škole. Rađena su testiranja četvrtaka i osmaka. Pojedini zadaci bili su potpuno identični i za jedne i za druge. Interesantno je da su se u njihovom rešavanju bolje snašli četvrtaci od osmaka.
– To znači da su deca zaboravila ono što su učila ranije. Gradivo se iz godine u godinu gomila. Uglavnom se buba, uči napamet, bez razumevanja. Deca nisu u stanju da naprave selekciju, tako da se potiskuju elementarne stvari, kao što je tablica množenja, a to su stvari koje se moraju znati – zaključuje profesorka Radunović, koja je i sama učestvovala u izradi standarda iz matematike.
Nepoznati zadaci na maturi
Usvojeni standardi u obrazovanju biće osnov i za malu maturu koja se uvodi u škole školske 2011/12. godine. Mala matura neće biti samo kvalifikacija za upis u srednju školu, već će biti i ispit koji daje sertifikat o uspešno završenoj srednjoj školi. Najverovatnije će se, kao i do sada, polagati testovi iz srpskog i matematike. Učenicima će biti prilagođena pitanja koja zadovoljavaju najniži novo znanja, ali i ona koja „gađaju" srednji i napredni nivo.
– Trudićemo se da zbirka od 400 zadataka iz kojih sigurno dolaze pitanja bude prošlost. To je pogrešan sistem rada. Naša ideja je da se definišu oblasti iz kojih će biti zadaci, tako ćemo izbeći učenje napamet, što je bila praksa do sada – kaže prof. Desanka Radunović.
.jpg)
