Izvor: Blic, 15.Jun.2010, 01:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Padali u nesvest od vrućine
U Srbiji je juče proključalo. U hladu, gde se temperatura zvanično meri, živa se nije spuštala ispod 35 podeoka, dok je u gradu, iznad asfalta koji se gotovo topio, bilo i blizu 40. U autobusima (bez klime-prim.a.) gradskog prevoza putnici i vozači kažu da je bilo i 50 stepeni Celzijusovih. Ulice su već od ranih jutarnjih časova opustele, a ekipe Hitne pomoći su bezbroj puta intervenisale zbog padanja u nesvest. Najviše problema su imale starije osobe i zaposleni koji su morali da rade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na otvorenom.
- Ovde je kao u mikrotalasnoj rerni. Na roštilju giros, na ploči pljeskavica, pomfrit u fritezi. Sve ključa, a mušterije traže vrelo, dobro začinjeno i sa što više ljute papričice! U grilu je pedeset-šezdeset stepeni. Ne pomaže ni ventilator. Sa pljeskavicom pržim se i ja, a kuvaju se i mušterije. Ne znam kome je teže. Ili meni dok pripremam ili njima dok čekaju - kaže Verica Božinović, roštilj majstor u grilu „Giros" u centru Kragujevca, na plus četrdeset, oblivena znojem i crvena kao rak.
Najteže je građevinskim radnicima, vozačima autobusa, prodavcima sladoleda i svima koji moraju da rade na paklenoj vrućini. Čak ni debela hladovina bašta ne pruža spas od vreline pa su i one opustele.
Većina Kragujevčana od vrelih junskih dana beži na obalu Šumaričkog jezera ili ostaje u dobro rashlađenim kancelarijama i stanovima. Samo onaj ko mora izlazi i nastoji da pozavršava posao bar do podneva, a onda opet u hladovinu. Dok oni odmaraju, na ulici su radnici „Niskogradnje", lekari Hitne pomoći, prodavci sladoleda, raznosači pice.
Za samo četiri sata lekari su imali dvadeset intervencija.
- Padaju ljudi u nesvest u redu u pošti, intervenišemo u autobusima i na stanicama, pa čak i u apotekama - kaže dr Aleksandar Kličković, zamenik direktora Hitne medicinske pomoći. I tako je danima. Kolabiraju i mladi i stari koje je u nekom od redova uhvatila dnevna vrelina.
- Po ceo dan ljudi zovu i traže pice. Na motoru sam od rane zore. Ispod mene topi se asfalt, odozgo upeklo nebo, a ispred mene u kutiji pica vrela 200 stepeni. Kad hoću da se rashladim, malo dodam gas, ili jednostavno stanem negde. Dok vozim moram da nosim kacigu, glava mi ključa, ali ni to nije problem. Kupači na jezeru traže da ih čeka vrela pica kad izađu iz vode i najteže mi pada ako neko od njih ima primedbu da pica nije vrela - kaže Ljubomir Strmbovski, raznosač pica. Priznaje da je njemu ipak lakše nego radnicima koji rade na postavljanju kanalizacionih cevi.
- Ko pita da li možemo da izdržimo. Posao mora da se završi. Radimo, sklonimo se malo u hladovinu, ili odemo na česmu, pa opet na posao. Moramo da nosimo zaštitnu opremu, imamo i prsluke, a davali su nam i rukavice i šlemove. Znamo da je to obavezno, ali ko će na ovoj vrelini stalno da nosi šlem - kažu Stevan, Žarko i Bojan, radnici „Niskogradnje" koji vraćaju behaton kocke na mesto gde je postavljen toplovod.
- Strašno je stajati na jednom mestu na ovom paklu. Svi dođu samo na sekund, kupe sladoled i beže u hlad - kaže Milica Simić, prodavačica sladoleda.
Tropske vrućine u Nišu najteže padaju građevinskim radnicima, vozačima i kondukterima u autobusima. Radnici „Niskogradnje" koji rade na rekonstrukciji Bulevara dr Zorana Đinđića moraju da rade 10 sati dnevno i subotom i nedeljom.
- Snalazimo se kako znamo i umemo, evo, stavljamo slamnene šešire, hladimo se vodom, sklanjamo u hladovinu da se odmorimo" Nijednom radniku nije pozlilo, ma navikli smo mi na svakakve uslove - priča brigadir Predrag Jović, a njegov kolega dobacuje da je pre neki dan izgoreo po licu.
Ništa bolje nije ni u gradskim autobusima, jer većina nije klimatizovana.
- Ma k'o u rerni je, ali mi je bolje da budem pet minuta u busu nego da idem pešice 20 minuta po ovoj nenormalnoj temperaturi - kaže studentkinja Ana Mitić.
- Nama su uslovi za rad nemogući jer moramo da provedemo od šest do osam časova u pretoplim autobusima. Pijemo hladnu vodu non-stop da ne dehidriramo, mada bi firma mogla da nas počasti i nekim sokovima - veli Milorad Nikolić, kondukter u gradskom autobusu „Nišekspresa" na liniji 1.
Vozač Dragoslav Stojanović dodaje da mora da vozi bez obzira na to kolika je temperatura, da se snalazi tako što stavi mokar peškir oko vrata.
Ako su u ostatku Srbije temperature tropske, u Negotinu su ovih dana paklene pa od podneva na ulicama nema žive duše.
- Od kada su počele vrućine, svaki drugi dan zalivam petunije da bi, iako po ceo dan na suncu, bile ovako rascvetale i lepe - kaže Zorka Stanković iz JKP „Badnjevo".
U vreme žege od 12 do 16 sati opuste i dobro posećene bašte. Ovih dana, po prvi put, u nekim baštama na gradskom trgu montirani su i raspršivači vode koji osvežavaju goste ispod suncobrana.
U bageru na kopu i do plus 50 stepeni
MAJDANPEK - U Majdanpeku je juče u 14 časova izmereno plus 35 stepeni. Na Površinskom kopu Rudnika bakra 10 stepeni više. „Ovo više ne peče, gori", pričaju uglas radnici prve smene i licitiraju koliko je stepeni u vozilima koja nemaju klimu, a procene su od 30 do 50 stepeni. - Izdržavamo kako se mora, osvežavamo se vodom, otvaramo prozore i vrata, tražeći dašak promaje - kaže Vinko Balanović visokokvalifikovani bagerista, a to potvrđuje i njegov kolega Borivoje Kušljević, VKV bušač koji kaže da su uslovi izuzetno teških tokom ovakvih dana, da hladovine nigde nema da se ni za trenutak čovek skloni sa sunca.
