Izvor: Politika, 21.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pacijentima smeta neljubaznost i dugo čekanje
Pritužbe su uglavnom usmene, jer retko ko želi da se zameri medicinarima znajući da će im njihova pomoć ponovo zatrebati, kažu zaštitnici prava pacijenata
Neljubaznost lekara i medicinskih sestara, dugo čekanje na preglede, nezadovoljstvo zbog plaćanja određenih medicinskih procedura najčešći su razlozi zbog kojih se građani obraćaju za pomoć zaštitnicima prava pacijenata. Ovi pravnici svakodnevno pokušavaju da nađu zajednički jezik sa građanima i medicinskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osobljem, odnosno da balansiraju između nezadovoljstva pacijenata i ponosa medicinara koji gotovo nikad ne priznaju da su pogrešili.
Prema rečima Maje Stanković-Ivetić, specijalnog savetnika za zaštitu prava pacijenata u Ministarstvu zdravlja, građani se najčešće žale na ponašanje zdravstvenih radnika, a vidljiva promena u odnosu na prethodne godine jeste što sada potpuno slobodno mogu podnose prigovore, ispoljavaju svoje mišljenje, kritiku ili bojazni.
– Nekorektan odnos zdravstvenog radnika prouzrokuje nepoverenje u stručnost, profesionalnost i posvećenost pacijentu. Takvo ponašanje je i uzrok za sumnju u kvalitet lečenja. Smanjen je broj prigovora koji se odnose na listu čekanja na pojedine zdravstvene usluge, a česti su oni koji se odnose na probleme sa refundacijom, neosnovanom naplatom zdravstvenih usluga, uskraćivanjem prava na specijalizovanu rehabilitaciju. Pacijenti su nezadovoljni i radom zdravstvenih komisija Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – istakla je Stanković-Ivetić.
Pritužbe su uglavnom usmene, jer većina pacijenata ne želi da se zamera medicinarima znajući da će im kad-tad ponovo biti potrebna njihova pomoć.
Verica Kuzmanović, zaštitnik prava pacijenata u Domu zdravlja „Dr Milutin Ivković” na Paliluli, objašnjava da građanima koji se leče u ovoj ustanovi najviše smeta smanjenje obima prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja, da često dolaze sa pitanjima zašto moraju da plate neki lek ili participaciju.
– Žale se i na gužve na očnom i internom odeljenju, jer svi žele odmah da budu pregledani. Imali smo slučaj da se pacijent žalio zbog toga što smo privremeno premestili jednu ordinaciju zbog preuređenja prostorije, ali se nije dogodilo da je neko podneo prigovor zbog ugrožavanja prava. U prošloj godini zabeležili smo 30 pisanih prijava pacijenata – naglasila je Kuzmanovićeva.
Jovan Atanasijević, zaštitnik prava pacijenata u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović”, napominje da je u protekloj godini primio 23 pisane prijave bolesnika, a početkom ove godine zanemarljivo mali broj ljudi je odlučio da iskaže nezadovoljstvo na ovaj način.
– Lekari se pridržavaju zakonskih odredbi. Građani su najviše nezadovoljni zbog nepoštovanja zakazanog vremena, zbog bahatog ponašanja medicinara, a ima i žalbi na buku sa ulice. Pojedinci su podneli prigovor zbog toga što su smatrali da su nekvalitetno lečeni, a neki što im je odložena operacija. Direktor naše ustanove se trudi da pacijenti budu zadovoljni lečenjem. Jedan lekar je suspendovan zato što je slao pacijente u privatnu apoteku da kupuju mrežice za oči – istakao je Atanasijević.
Prema pravilima zaštitnici prava pacijenata usmeno obaveštavaju direktore ustanova o pritužbama, oni im jednom mesečno podnose izveštaje, a dva puta godišnje javljaju se zdravstvenoj inspekciji. Ako pacijenti nisu zadovoljni odgovorom koji su dobili u zdravstvenoj ustanovi imaju pravo da pomoć potraže u službi zaštite prava pacijenata u Ministarstvu zdravlja.
Prema rečima Dušana Ristanovića, zaštitnika prava pacijenata u Domu zdravlja „Zvezdara”, u februaru je troje pacijenata uputilo prigovore ovoj ustanovi, tokom marta stigle su dve pritužbe. Pacijentima koji se leče u ovoj zdravstvenoj ustanovi najviše smeta što preglede moraju da zakazuju, a ima i onih koji su se žale na to što liftovi ne rade.
– Dešava se, međutim, da zakasne na dogovoreni pregled a onda se iznerviraju kada dođu i vide da je neko drugi došao na red, pa se i zbog toga žale – kaže Ristanović.
Ako se optužbe pacijenata pokažu opravdanim, direktori zdravstvenih ustanova imaju pravo da „tuženom” medicinaru uruče opomenu pred otkaz, da ga suspenduju na najmanje tri dana ili da ga otpuste. Iako pojedinci smatraju da je sukob interesa to što direktori bolnica i domova zdravlja postavljaju zaštitnike pacijentovih prava, za koje se smatra da će radije sačuvati radno mesto nego se suprotstaviti direktoru, većina zdravstvenih radnika i pacijenata konstatuje da je u pitanju veliki pomak u zdravstvu, jer donedavno pacijenti nisu imali kome da podnesu svoje primedbe.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 22/03/2008]
.jpg)
