Izvor: Blic, 14.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pacijenti umiru i zbog vrućine
Pacijenti umiru i zbog vrućine
Zbog visokih temperatura i žege povećava se smrtnost pacijenata u bolnicama. Sve je više bolesnika koji su zbog hipertenzije doživeli moždani udar - kaže za 'Blic' neurolog Zdravstvenog centra u Šapcu dr Snežana Nešković. Zaposleni u Institutu za zaštitu zdravlja Srbije 'Dr Milan Jovanović Batut' tvrde da niko nema podatak kolika je ukupna smrtnost od vrućine u Srbiji jer, kako kažu, ne umire se od vrućine, nego od bolesti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Dr Dragomir Dragojević sa internog odeljenja bolnice u Šapcu kaže da su u bolesničkim sobama temperature preko 35 stepeni, da imaju ventilatore, ali da im to ne ne spasava situaciju. U bolnici ne samo da nema klima-uređaja, već nedostaju i tamno zelene zavese za pokrivanje prozora. Pacijente lekari puštaju kući ukoliko bolničko lečenje nije najneophodnije, kaže on.
Slično je i u užičkoj bolnici. Zbog visokih temperatura jednako imaju problema zdravstveni radnici i oko 650 pacijenata koji se tu leče. Zdravstveni radnici pokušavaju da im ublaže muke davanjem većih količina tečnosti i lakše hrane. Kako naglašavaju u ovom zdravstvenom centru, ovo je situacija koja se ponavlja iz godine u godinu.
- Najviše muka zbog paklenih vrućina imaju deca, njihove majke i zaposleni na Dečjem odeljenju ove bolnice, jer se ovaj deo nalazi ispod usijanog limenog krova, pa su temperature u sobama u popodnevnim satima preko 40 stepeni. Na ovom odeljenju se trenutno nalazi 33 dece i jedino rešenje za njih bila bi nabavka klima-uređaja - kaže za 'Blic' načelnik Dečjeg odeljenja užičke bolnice dr Dara Savić-Božović.
Mnoga od ove dece primljena su u bolnicu s visokom temperaturom, a veliki broj dece ima astmatične i srčane smetnje.
- Deca pored osnovne bolesti imaju i brojne tegobe zbog vrućine, a lekari usled nepodnošljive vrućine često nisu sposobni da se koncentrišu prilikom pregleda i utvrđivanja dijagnoze - kaže dr Božović.
Ilustrujući muke dece - pacijenata ona je juče pokazala novinarima 'Blica' sobu u kojoj leži dete koje je već tri godine u komi. Temperatura u sobi bila je preko 30 stepeni, a dr Božović tvrdi da je popodne za 10 stepeni toplije.
Tropske vrućine teško se podnose i u kragujevačkom KBC-u. Pacijenti se od vrućine brane ventilatorima koje donose od kuće, jer su nesavesni onesposobili roletne i venecijanere. U ovoj zdravstvenoj ustanovi klimatizovane su samo dve prostorije na hirurškoj i kardiovaskularnoj klinici, a u planu je da se klimatizuje i šok-soba, ističe direktor KBC dr Radomir Pavlović.
Načelnik Hitne pomoći vranjskog zdravstvenog centra dr Dragan Popović ističe da se ovoj zdravstvenoj ustanovi svakoga dana javlja sve više pacijenata na koje pogubno deluju visoke temperature.
- Za pomoć se dnevno javi 50 do 70 osoba, a među njima ima dosta omladine i dece. Pacijenti se najčešće žale na glavobolju, mučninu, visok krvni pritisak. Često kolabiraju, imaju nesvestice. Srećom, do sada još niko u vranjskom kraju nije umro zbog tropskih vrućina -kaže dr Popović.
U Kliničkom centru Srbije zaposleni i pacijenti takođe imaju problema s vrućinom, jer su klimatizovane samo neke hirurške sale i pojedine bolesničke sobe i sobe za intenzivnu negu.
- Kod nas se uglavnom leče teško bolesni pacijenti, tako da nismo u situaciji da ih otpuštamo kući zbog vrućine. Pacijenti su strpljivi i snalaze se tako što se zgusnu u sobe koje imaju klimu, pa se zajedno rashlađuju. Borimo se, ali nije lako - kaže za 'Blic' direktor KCS dr Vojko Đukić. E. B. Preporuke lekara
Lekari preporučuju svima da se ne izlažu direktnom dejstvu sunca, a ako je moguće da u periodu od 10 do 17 sati uopšte ne izlaze napolje. Ako i kojim slučajem izlaze, preporučljivo je da sa sobom ponesu vodu. Kada su ovako visoke temperature, ljudi bi trebalo što manje da se bave fizičkim aktivnostima. Nije preporučljivo ni boraviti u toplim i zagušljivim prostorijama, a telo treba rashlađivati čestim tuširanjem. Treba konzumirati najmanje dve litre tečnosti. Hrana treba da bude niskokalorična i bogata vitaminima, dok hronični bolesnici, uz sve ovo što lekari preporučuju, treba redovno da uzimaju terapije - kaže dr Branka Matijašević, načelnik smene Hitne pomoći. Stiže osveženje
Žega i zapara neće još dugo da muče stanovnike Srbije, jer od naredne nedelje meteorolozi najavljuju svežije vreme s povremenom kišom i maksimalnim temperaturama od 28 do 30 stepeni. Kako tvrde, zahlađenje će potrajati najmanje sedam dana.
- Još danas će u celoj zemlji biti veoma toplo s temperaturama i do 35 stepeni Celzijusovih. Krajem dana, u Vojvodini i severnijim krajevima Srbije očekuje se dolazak svežeg vazduha sa severozapada koji će doneti kratkotrajne pljuskove i pad temperature za dva do četiri stepena - kaže za 'Blic' meteorolog Časlav Stanojević.
Tokom većeg dela naredne sedmice biće mnogo prijatnije vreme koje će doneti olakšanje hroničnim bolesnicima. Biće čestih pljuskova i grmljavine, a maksimalne dnevne temperature biće od 28 do 30 stepeni. Rekord
U Beogradu je juče zabeležena najviša temperatura za 13. jun u poslednjih 116 godina - 32,6 stepeni Celzijusa. Dosadašnji rekord zabeležen je 1938, kada su izmerena 32 stepena.
Beogradski domovi zdravlja uglavnom su prazni, a građani ne dolaze bez preke potrebe, kažu lekari.
- Nikom ne bih preporučio da izlazi po ovakvom vremenu, a naročito ne teškim srčanim i drugim hroničnim bolesnicima. Ljudi su često primorani da dođu kod lekara da bi produžili terapiju, ali ne razmišljaju da tako mogu i da pogoršaju svoje stanje - kaže pomoćnik direktora DZ Voždovac Dragan Vukotić.
Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu dnevno zbrine 50 osoba koje su izgubile svest na javnim mestima. Kako nam je rekla načelnik smene dr Branka Matijašević, najčešći pacijenti su im osobe koje su kolabirale na ulici.
