Izvor: Politika, 14.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pacijenti protiv „večernjih klinika”

Udruženja pacijenata se pitaju kako će nezaposleni, Romi, izbeglice… da plaćaju preglede u večernjim terminima

Lekari zaposleni u državnim zdravstvenim ustanovama do 11. decembra moraće da se opredele da li žele da rade puno radno vreme u državnoj, ili četiri sata u državnoj, a četiri u privatnoj kući. Rad „na crno” biće najstrože sankcionisan, a Ministarstvo zdravlja je najavilo i formiranje takozvanih večernjih klinika u državnim ustanovama, tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će pacijentima biti omogućeno da brže dođu do zvučnih medicinskih imena, ali – uz dodatnu nadoknadu.

I dok predstavnici Ministarstva zdravlja objašnjavaju da će ove promene uticati na to da se zadrže najbolji stručnjaci u državnim kućama, da će doći do iskorenjivanja korupcije i da će biti povećan budžet zdravstvenih ustanova, predstavnici udruženja pacijenata u Srbiji smatraju da to nije dobar potez nadležnih organa.

Prema oceni Srpskog udruženja korisnika zdravstvenih usluga – Kluba „Zdravlje”, najava novih mera u raskoraku je sa evropskim standardima, koji su definisani Evropskom poveljom o pravima pacijenata. Predstavnici ovog udruženja smatraju da je Srbija u obavezi da, kao pretendent za članstvo u Evropskoj uniji, ratifikuje ovaj dokument u što skorije vreme.

– Stavljanje javnih i državnih resursa u funkciju privatnih interesa nije evropski standard i za sada nije primenjeno čak ni u Srbiji u drugim društvenim delatnostima, pa ne vidimo zašto bi zdravstvo bilo izuzetak. Integracija privatnog i državnog sektora u jedinstven zdravstveni sistem, u kojem novac prati pacijenta, a on slobodno bira, rukovođen kvalitetom koji nastaje u uslovima zdrave konkurencije, gde će se lečiti, jeste evropski standard, ali se ovde primena tog principa iz nekih razloga stalno odlaže – ukazuju u Klubu „Zdravlje”.

Zorica Marković, predsednik ovog udruženja smatra da su najavljene nove mere Ministarstva zdravlja diskriminatorske i u svojoj organizacionoj postavci koruptivne, da su u suprotnosti sa proklamovanim principom socijalne pravde i da ne doprinose unapređenju dostupnosti zdravstvene zaštite.

– Kao i prethodnim izmenama zakona o zdravstvenoj zaštiti, na šta smo i ranije ukazivali, ova mera posebno pogađa socijalne grupe gubitnike u tranziciji – nezaposlene, Rome, izbeglice i raseljena lica. Primer naših suseda Rumunije i Bugarske, zemalja koje su u pogledu sredstava i razvijenosti zdravstvene zaštite bile daleko iza Srbije, a danas su ispred nas i imaju dobre rezultate u reformi zdravstva, možda bi mogao biti od koristi našim vlastima. Zato apelujemo na vladu i nadležna ministarstva da razmotre predložene mere, pre nego što one u praksi pokažu sve štetne posledice po korisnike zdravstvenih usluga – istakla je Zorica Marković.

Sa stavovima ovog udruženja saglasna je i Stela Prgomelja, predsednica Društva za borbu protiv šećerne bolesti. Ona smatra da nije dobra ideja nadležnog ministarstva o uvođenju takozvanih večernjih klinika u državnim zdravstvenim ustanovama, ali da će vreme pokazati koliko će ta novina biti efikasna.

– Članovi našeg društva su bili prinuđeni da odlaze privatno kod endokrinologa, jer ne mogu da dočekaju prijem kod državnog doktora. U Kliničkom centru Srbije dobri endokrinolozi su „bukirani” do kraja godine, pa se pacijentima savetuje da se jave u oktobru i zakažu pregled za sledeću godinu. Pitanje je da li će u državnim kućama biti pružen isti kvalitet zdravstvenih usluga, kada budu počele da rade večernje klinike? Sigurna sam da, iako im se plaća, pacijenti neće biti maženi i paženi, već da će i tada pregledi trajati ne više od pet minuta – istakla je Prgomelja.

Željko Vještica, predsednik Udruženja pacijenata obolelih od multiple skleroze, naglašava da nije siguran da će zamisao ministra da se lekari u potpunosti odluče za rad u privatnoj ili državnoj službi uspeti da zaživi.

– Oboleli od multiple skleroze imaju loše iskustvo sa lekarima, jer im zakazuju kontrole na šest meseci, a trebalo bi na tri meseca. Pacijenti nemaju para za lečenje kod privatnika, pa se uz pomoć raznih donacija trudimo da omogućimo mnogima da idu na pregled kod privatnika, što je mnogo bolje nego da im se u ta tri meseca pogorša zdravstveno stanje – priča Vještica.

Nikola Grubor, predsednik Udruženja dijaliziranih pacijenata u zdravstvenim ustanovama, međutim, kaže da je Ministarstvo zdravlja napravilo dobar potez time što je nateralo lekare da se odluče za državnu ili privatnu službu.

– Efekat rada lekara u državnim ustanovama je sveden na minimum, jer teško mogu da rade dobro i da ne prave propuste kada su ujedno i profesori na fakultetu i načelnici odeljenja u bolnici i konsultanti kod privatnika. Kada rade u državnoj kući dele vizitkarte svoje privatne ordinacije, što je nedopustivo – zaključio je Grubor.

Danijela Davidov-Kesar

-----------------------------------------------------------------------

Ugrožavanje slobodnog izbora lekara

Lekarska komora Srbije sinoć se prvi put oglasila povodom člana 277 Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji se odnosi na dopunski rad lekara u državnim zdravstvenim ustanovama, na sastanku posvećenom dodatnom angažovanju medicinara.

– Stav Lekarske komore Srbije jeste da se nađu sve zakonske mere da se član 277 Zakona o zdravstvenoj zaštiti proglasi neustavnim i nezakonitim. Tim povodom Lekarska komora Srbije je devetog avgusta predala zahtev Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti i zakonitosti tog člana koji se odnosi na dopunski rad lekara u državnim zdravstvenim ustanovama – rekla je prim. dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije, i dodala da je zatražena privremena mera da se taj član stavi van snage do konačne odluke Ustavnog suda.

Prema njenim rečima, štete i posledice ovog člana zakona mogu biti velike po lekarske službe, a osnov za to je pitanje jednakosti svojine koja je Ustavom zagarantovana, kao i ugrožavanje osnovnog prava na rad čime bi se ukinulo ili pak ugrozilo pravo na slobodan izbor lekara.

N. K.

[objavljeno: 15/08/2008.]

Nastavak na Politika...