Izvor: Blic, 27.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pacijenti čekaju, aparati neiskorišćeni
Pacijenti čekaju, aparati neiskorišćeni
BEOGRAD - Prema istraživanju Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja u Beogradu medicinska oprema, čak i ona najskuplja, nedovoljno se koristi. Magnetnu rezonancu, na primer, u Beogradu imaju četiri ustanove, što ispunjava standarde visoko razvijenih zemalja - na 1,5 miliona stanovnika - jedan takav aparat.
Problem je što se u KCS mg-rezonanca koristi 13 sati dnevno, sedam dana u nedelji, što omogućava pregled za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 500 pacijenata mesečno, a u druge dve ustanove, koje su dostavile podatke, aparat se koristi šest do sedam sati dnevno pet dana u sedmici i pregleda se samo 80 pacijenata mesečno (četiri dnevno!) kaže za 'Blic' prim. dr Predrag Jelača, jedan od članova stručnog tima koji je pripremio predlog zakonskih rešenja za reformu zdravstva.
Nedovoljno korišćenje skupih dijagnostičkih aparata pravda se teškoćama u naplati usluga od zdravstvenog Fonda. Istovremeno, pacijenti na magnetnu rezonancu često čekaju i po nekoliko meseci.
Više od polovine aparata za ultrazvučnu dijagnostiku u ustanovama primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, u upotrebi je više od šest godina, pri čemu se petina tih aparata koristi samo pet sati u toku dana, polovina šest do osam sati, a samo tri takva aparata (u bolnicama), neprekidno su na raspolaganju dežurnim ekipama.
Intenzitet korišćenja aparata za ultrazvuk analiziran je i kroz broj pregledanih pacijenata, pa je, prema istraživanju, broj pregleda po jednom takvom aparatu od dve hiljade do devet i više hiljada, a pacijenti na pregled za ultrazvučnu dijagnostiku stižu na razne načine - 'po redu javljanja', u 'zakazano vreme', a vreme čekanja je od pet do trideset, u bolnicama i više od trideset dana.
Naš sagovornik ukazuje i na nabavku veoma skupih 'analajzera' za laboratorije, koji mogu da urade po 70 i više različitih parametara, pri čemu se u laboratorijama domova zdravlja najčešće radi ograničeni broj analiza i to samo jedno radno vreme.
Drugi primer kako se koriste skupi aparati medicinske dijagnostike, su bronhoskopi. Od šest, koliko ih ima u Beogradu (KCS - tri i po jedan u KBC 'Zemun', Institutu za zaštitu majke i deteta na Novom Beogradu i Univerzitetskoj dečjoj klinici) većina malo radi, a na Dečjoj klinici se bronhoskop koristi samo jedan dan u sedmici i to jedan sat, sa obrazloženjem da nema potrebe za intenzivnijim korišćenjem.
U Poliklinici KCS, za dva bronhoskopa nabavljena 1995. godine, navodi se da su, od oktobra 1997, često u kvaru, a kada su u upotrebi, koriste se samo u jednoj smeni, što obezbeđuje pregled 11 do 13 pacijenata dnevno, dok ostali, najverovatnije čekaju više dana i sedmica. Vodeće zdravstvene ustanove, zaključuje dr Jelača, oskudevaju u ovoj opremi, a jednokratno radno vreme smanjuje i onako nedovoljnu dostupnost bronhoskopskih aparata.
Rentgen dijagnostika u beogradskim ustanovama, takođe je u lošem stanju, pokazalo je istraživanje - sedam aparata se koristi duže od 20 godina, sedam između 11 i 20 godina, a samo tri aparata su 'mlađa' od deset godina. Osam rg-aparata, koriste se u jednoj smeni (pet sati dnevno), devet u dve smene, a kao razlog za ovako oskudno korišćenje navode se materijalni razlozi - nedostatak rg-filmova, rezervnih delova, česti kvarovi, visok stepen amortizacije... Postoji utrkivanje u nabavci skupe opreme, smatra naš sagovornik, kada je u pitanju zdravstvo, jer po glavi stanovnika godišnja izdvajanja su 70 do 80 maraka, po čemu smo na dnu evropske lestvice. Ukoliko realno gledamo na probleme zdravstva, nabavku skupe opreme treba ograničiti.
Neophodne su strukturne promene u zdravstvu, ocenjuje dr Jelača i navodi da problem nije u tome može li se nabaviti skup aparat za dijagnostiku, već da li ga optimalno koristimo. Nažalost, mnogi aparati ili nisu u funkciji, ili se koriste mali broj sati, pa se zbog toga ili na pregled beskrajno dugo čeka, ili su nedostupni većem broju pacijenata, kaže dr Jelača.
Kada se imaju u vidu ovi podaci, postavlja se pitanje zašto se aparati ne koriste više u toku dana, kao i više dana u nedelji. Z.D.Marković
I skeneri 'zvrje' prazni
Od deset skenera, samo dva su stalno u upotrebi, u Bolnici 'Sveti Sava' i Institutu za neurohirugiju, gde se koriste optimalno - u Institutu čak svih 24 časa, gde se mesečno pregleda oko 1.100 pacijenata (37 dnevno, po redu javljanja). Ostali skeneri (dva nisu u upotrebi od maja 1997), koriste se samo 30 do 35 sati sedmično, a moglo bi 12 sati dnevno, svih sedam dana u nedelji, čime bi se obezbedila propusna moć oko 700 pregleda mesečno na jednom aparatu. Ovako, ponekad se nepotrebno čeka i po više meseci.
