Izvor: Blic, Beta, 19.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pacijente deru, a kao rade za džabe
Privatne zdravstvene ustanove koje angažuju lekare po ugovorima o dopunskom radu najčešće ne plaćaju doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje. Često ne plaćaju ni porez i skrivaju koliko zaista novca isplaćuju lekarima za pružene usluge. Kao po pravilu, nikad se ne zna tačan broj angažovanih stručnjaka, pa bolnice gde se rade najkomplikovanije operacije na spisku zvanično imaju samo jednog lekara opšte prakse.
Po zakonu, privatne bolnice moraju imati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bar dva stalno zaposlena hirurga, četiri medicinske sestre, a odnedavno i anesteziologa, što u praksi često nije slučaj.
Nedavno se ispostavilo, primera radi, da jedna specijalna hirurška bolnica u Beogradu više od godinu dana nije plaćala lekarima doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje, ali im zvanično nije isplaćivala ni novčane nadoknade za rad. U izveštaju Poreske inspekcije stoji i da je zvanična satnica hirurga univerzitetskog profesora samo 1.000 dinara. Vlasnik bolnice, prema papirima, nije imao ni tih 1.000 dinara po satu da isplati doktoru, tako da se izvodi zaključak da pojedini vrsni hirurzi besplatno operišu van radnog vremena po privatnim klinikama. Pri tom, istaknuti doktor radi i na državnoj klinici.
Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović kaže da je privatna lekarska praksa kod nas u sivoj zoni i da se u Srbiji podrazumeva da se zakoni ne poštuju. Njen stav je da nije realno da renomirani hirurg radi za 1.000 dinara po satu.
- Ako je zaista tako, ne vidim razlog da takvi hirurzi ne rade u svojoj ustanovi u večernjoj klinici i zarade tri puta više po satu. Trenutno mnogi lekari sklapaju fiktivne ugovore sa privatnim klinikama, gde se prijavljuju smešni novčani iznosi, a neki čak ni na te male iznose ne uplaćuju doprinose državi - kaže Svetlana Vukajlović za „Blic" i konstatuje da ovaj slučaj pokazuje da su večernje klinike odlična novina, jer pacijent plati manje, a lekar zaradi više.
Ustaljena praksa je da pacijenti do poznatih lekarskih imena uz muku dođu u državnoj bolnici i da se posle tog prvog pregleda ostale zakazuju u privatnoj ordinaciji gde lekar radi dopunski. Plaćanje kod privatnika često je garancija da pacijent dobije bolju negu i tretman, ali i da će ranije doći na red za operaciju u državnoj bolnici.
Registar privatnih ordinacija
U Fondu najavljuju da će ubrzo napraviti bazu privatnih zdravstvenih ustanova koje će biti pouzdani partneri za ugovaranje određenih usluga koje bi pokrivao RZZO – uvešće, licenciranje i registar privatnih ordinacija. To podrazumeva da te ustanove imaju precizne podatke ko su lekari koji tu rade, kakvu uslugu mogu da pruže, kojom opremom raspolažu...
