Izvor: Blic, 24.Avg.2017, 19:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRVI SASTANAK ZAŠTITNIKA S GRAĐANIMA Nisu našli pravdu ni posle 60 pokušaja
Torbe pune dokumentacije koju godinama vuku na razne adrese institucija. Bezuspešno. A traže samo, eto neku, bilo kakvu pravdu. Kažu: „Mi više nemamo gde, zaštitnik je poslednja stanica.”
Krenuli su tokom noći, putovali i po nekoliko sati. Iz raznih krajeva Srbije uputili su se kod zaštitnika građana.
Zoran Pašalić, ombudsman koji je na tu funkciju došao posle Saše Jankovića, juče je prvi put posle imenovanja primao građane i započeo razgovore. Unapred >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zakazane termine imalo je 30 građana. U čekaonici njih nekoliko.
Iz Ivanjice put Beograda zaputili su se vremešni Obren i Milka Zarić. Problem dug 20 godina. Na prvi mah čini se nemogućim da je sistem toliko zatajio, i to ne jednom, već ravno 60 puta, koliko su do sada imali suđenja u lokalnom ivanjičkom sudu. Sled događaja u njihovom slučaju kao da je pisao Kafka. Sve je počelo tako što im je komšija potkopao temelje kuće, koja je zbog toga danas neuslovna za život, a umesto da Zariće zaštite institucije, njima je stigla presuda da plate 10.000 evra za troškove suđenja. Ogrubelim rukama od rada, sa kojima su i davne ‘71. gradili svoju kuću, pokazuju nam slike, dokumenta.
- Mi smo legalno sagradili kuću, sve papire smo imali. Komšija bez papira i dozvole gradi tik uz našu kuću ‘97. Inspekcija mu još dok je na temeljima bio rekla da stane sa gradnjom. Nije stao nego je i potkopao naše temelje. Od vode koja nam ulazi u kuću sve je trulo, vlaga... Toliko nemoguće za život da nam ni unuci ne dolaze. Mi smo sagradili ‘76. godine stepenice spoljne i, eto, za to smo tuženi. Tražili smo pravdu, a stigla nas nepravda. Opštinski sud u Ivanjici izrekao da platimo 10.000 za troškove suđenja - pričaju, puni očaja, Zarići.
Tik pored njih sedi Anđelko Forko iz Pančeva. I on od 2009. obilazi institucije, i to “ovlašćeno u ime stanara pet zgrada”. Te zgrade nemaju zasebne vodomere, a stanarima stižu računi za naplatu da se ne zna koliko je ko zaista potrošio, a da se plati mora. I njihov problem, naočigled običan, godinama je nerešiv.
Zaštitnik između razgovora ima pauzu oko pet minuta, taman koliko jedni izađu, drugi uđu. Kaže da je već posle nekoliko razgovora uvideo da bi zbog velikog broja građana koji dolaze iz unutrašnjosti trebalo sastanke izmestiti i izvan glavnog grada da se građani ne bi izlagali trošku. Drugo, da treba razmotriti uvođenje još jednog dana za razgovore jer 30 ih je došlo na red, a njih 80 imalo je zakazalo.
- Iz razgovora osetite ljudsku emociju. Zaštitnik ne može da reši sve problema, ali može da vidi šta ljude muči i kojim institucijama treba uputiti apel - kaže Pašalić.
A nijedna, pa samo i da je priča, nije laka. Ima svega... socijalnih slučajeva, oštećenih za doprinose, penzije, s imovinskim problemima, pa i najboljih studenata koji ne mogu do posla iako ima prazno radno mesto baš sa njihovom spremom. Povučen i tih, u čekaonici je i sanitarni inspektor u penziji Nedeljko Gajević iz Čačka. Nije ga bilo strah da upozori na nečasne radnje opštinskih organa. A onda ga je samo jedno jutro stigla ‘opštinska pravda’ - ispred svoje prodavnice ugledao je ogradu koju je opština postavila tako da u radnju ne može ni da se uđe ni da se izađe. Posle su isekli par šipki kroz koje bi zaposleni i kupci valjda trebalo da se provuku. Priča o svom problemu i u jednom trenutku zastaje i kaže:
- Ne znam kako su mogli ono o zaštitniku u Skupštini da pričaju. Sada shvatam koliko je to bilo zlonamerno. Ja sam u ovim istim prostorijama ranije bio dva puta i vratili su me. Znate li da je ovaj čovek (Pašalić) prvi koji me je pažljivo saslušao, a od 2003. se borim sa nepravdom moćnijih od sebe? - iskreno kaže Nedeljko.
Dnevno stiže 150 podnesaka
U kabinet zaštitnika Pašalića dnevno stiže oko 150 podnesaka. Šefica pisarnice Živana Livada kaže da se nijedna pritužba ne odbacuje, sve se sortira, šalje na obradu. Na stolu zaštitnika sve žalbe građana su praktično istog dana kada su i stigle.
.jpg)
