Izvor: Kurir, 03.Dec.2011, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRUGOM GILJE-PARAĆIN VOZOVI ĆE IĆI 160 NA SAT
BEOGRAD - Železnice Srbije raspisale su tender za izgradnju pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin na Koridoru 10, kojom će vozovi moći da idu brzinama od 160 kilometara na sat (km/h), izjavio je generani direktor Železnica Srbije Milovan Marković.
Rekonstrukcijom i modernizacijom jednokolosečne pruge na toj deonici, koja je deo pruge Beograd-Niš, predviđena je gradnja 10,2 kilometara nove dvokolosečne i elektrificirane pruge, rekao je generalni direktor Marković navodeći da će posao >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << biti finansiran iz zajma Evropske investicione banke (EIB).
Na javnim pozivima za građevinske radove, kao i nabavku opreme i radove na elektrotehničkim postrojenjima, ponude mogu da budu dostavljane do 10. februara, a radovi sa okvirnim rokom od 14 meseci trebalo bi da počnu na proleće.
Inače, za rekonstrukciju i modernizaciju 770 kilometara pruge na trasi Koridora 10 kroz Srbiju potrebno je oko 4,6 milijardi evra, kažu u Železnicama Srbije.
To podrazumeva savremenu dvokolosečnu prugu za mešoviti putnički i teretni saobraćaj, kao i kombinovani transport na celoj dužini Koridora 10, uz projektovane brzine od 160 do 200 km/h.
Da bi se na Koridoru 10 i pruzi Beograd-Bar kroz Srbiju ukinule sve „lagane vožnje" i brzine vozova podigle na projektovane potrebno je oko 350 miliona evra, rekao je Marković.
Kada bi sva ta sredstva bila na raspolaganju bilo bi potrebno, prema proceni u Železnicama, oko pet godina za ralizaciju svih predviđenih projekata.
Generalni direktor je podsetio da je na deonici Gilje-Ćuprija-Paraćin u toku gradnja novog železničkog mosta na Velikoj Moravi, čija je vrednost oko devet miliona evra, a finansira se takođe iz zajma EIB.
Radovi na izgradnji mosta su počeli pre deset meseci i biće završeni, prema Markoviću, do 3. avgusta 2012.
Marković je naveo da se na Koridoru 10 realizuje i projekat za izgradnju novog Žeželjevog mosta preko Dunava u Novom Sadu, vredan 45,3 miliona evra, sa rokom od 32 meseca koji se računa od marta ove godine.
Kredit za elektrifikaciju
Generalni direktor je kazao da su pri kraju pregovori sa Češkom eksportnom bankom o kreditu za elektrifikaciju i modernizaciju pruge Niš-Dimitrovgrad, jedinoj deonici železničkog Koridora 10 koja nije elektrifikovna.
Marković je naveo da napreduju i pregovori sa EIB o dobijanju kredita od 200 miliona evra za modernizaciju i izgradnju dvokolosečne pruge od Stare Pazove do Novog Sada na Koridoru 10.
„Očekujemo da ćemo od Evropske banke za obnovu i razvoj obezbediti još 35 miliona evra za remont pruga na Koridoru 10, a aktuelno je i obezbeđivanje kredita od 35 miliona evra za revitalizaciju pruge Beograd-Resnik", kazao je on.
Marković je dodao da se očekuje i skori početak realizacije ruskog kredita od 800 miliona dolara namenjenog modernizaciji srpske železnice.
"Ukoliko sve bude teklo po planu već do kraja godine možemo imati prvi izvođački ugovor sa ruskom stranom za izgradnju drugog koloseka deonice Beograd-Pančevo, u okviru modernizacije i proširenja Beogradskog železničkog čvora", naveo je čelnik Železnica Srbije.
Marković je istakao da srpska privreda može da ima značajne koristi od želeničkog Koridora i da resorni ministar Milutin Mrkonjić daje veliku podršku razvoju železničkog saobraćaja u Srbiji.
O gubicima
Generalni direktor je kazao da železnički saobraćaj trenutno u Evropi beleži pad u prevozu robe, ali da sve države daju velike podsticaje svojim železničkim preduzećima da bi afirmisale taj vid saobraćaja iz ekonomskih i strateških razloga.
Navodeći da i u mnogo bogatijim državama železnice imaju velike gubitke Marković je istakao da nijedna država u svetu, sa izuzetkom Japana i njihovih železnica, nije u poziciji da ne izdvaja subvencije za razvoj železničkog saobraćaja.
"Tačno je da su Železnice Srbije veoma zadužene, bilansno više od 700 miliona evra, ali kolege iz moćnih Austrijskih železnice su nam nedavno rekli da njihov dug iznosi 18,5 milijardi evra", rekao je Marković.
Marković je dodao da Austrijske železnice, takođe, beleže ogromne gubitke od 400 miliona evra na godišnjem nivou, ali da dobijaju velike subvencije koje se mere u milijardama evra.
