Izvor: Kurir, 11.Avg.2011, 15:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PRIVREDNICI: VLADINE MERE DOBRE, ALI...
BEOGRAD - Vlada Srbije je dobro reagovala predlaganjem mera za sprečavanje mogućeg prelivanja poremećaja u svetskoj ekonomiji na Srbiju, ocenili su domaći privrednici, uz napomenu da sada treba raditi na smanjenju potrošnje i dati veću podršku poljoprivredi i industriji.
Predsednik ITM grupe i Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević tvrdi da je predlog vlade za izbegavanje loših posledica moguće, nove, globalne krize dobra vest za srpsku privredu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
"Dobro je što je vlada zasedala i donela odluke i što su shvatili da kriza nije prošla i da će još da traje", istakao je Spasojević dodajući da je za to potreban novac.
On je pohvalio predlog da se smanje obavezne rezerve Narodne banke Srbije bankama koje plasiraju kredite izvoznicima kako bi se povukao zarobljeni kapital u novcu.
"Srbija je ušla u krizu i kroz nju prošla sa povlačenjem novca iz opticaja umesto, kao što su radile sve zemlje, da plasira novac i podstakne potrošnju, proizvodnju i investicije, naglasio je Spasojević.
Osim ovih palijativnih mera za rešavanje trenutnih problema treba, kako je rekao, ozbiljno raditi i na dugoročnom razvoju Srbije, pre svega u pravcu novog investicionog ciklusa u industriji i poljoprivredi.
"Da bi smo predupredili novu krizu moramo da imamo mnogo razvijeniju ekonomiju koja je zasnovana na domaćim kompanijama", naglasio je Spasojević.
Počasni predsednik kompanije "Tarket" i savetnik potpredsednice Vlade Srbije Verice Kalanović Nikola Pavičić ističe da se Srbija mora, u clju poboljšavanja ekonomske situacije, posvetiti smanjivanju potrošnje i podršci industriji i poljoprivredi, koje će stvarati nove vrednosti.
Pavičić je ocenio da je namera vlade da sklopi novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom "jako diskutabilna", jer, prema njegovim rečima, "dalje finansiranje prekomerne zajedničke potrošnje iz zaduživanja je put u katastrofu".
On je istakao da će dužnička kriza u svetu imati negativne posledice i na Srbiju, jer će pogoršati ekonomsku situaciju u određenoj meri, napominjući da i naša zemlja ima krizu dugova "koju nazivamo nelikvidnošću i to je ono što preti da uništi i onaj deo srpske privrede koji je još na nogama."
"Mi moramo da se okrenemo sebi i da rešavamo svoje probleme, ovo nam je opomena da ne smemo vise gubiti vreme i da moramo doći do programa sređivanja industrije i poljoprivrede u Srbiji", zaključio je Pavičić.
Smanjenje obaveznih rezervi bankama, koje finansiraju izvozna preduzeća, je dobra mera pod uslovom da te poslovne banke smanje kamate na kratkoročne kredite koje sada iznose od 1,7 do 2,2 odsto mesečno, a na godišnjem nivou od 26 do 30 procenata, ocenio je generalni direktor "Simpa" Slađan Disić.
Disić je rekao da te kamatne stope ne bi mogla da izdrži ni tako jaka privreda kao što je nemačka, a kamoli srpska, dodajući da su previsoke i interesne stope na dugoročne zajmove, koje se kreću od devet do 13 odsto.
On se složio da je izvoznim preduzećima potrebna veća podrška u vidu pronalaženja mera za njihovo dugoročno finansiranje, jer naše firme sada ne mogu da budu konkurentne zbog visokih troškova proizvodnje, na koje utiče i cena energenata, nepovoljni krediti i zastarela oprema.
Generalni direktor "Simpa" smatra da nov sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom može biti koristan za Srbiju pod uslovom da utiče na očuvanje stabilnosti kursa dinara.
"Ne kažem da kurs naše valute mora da bude nepromenljiv, ali mora da bude predvidiv i da se zna u kom periodu će se kretati, naprimer, na nivou od 102 do 105 dinara za evro", kazao je Disić.
On je najavio i preorjentaciju "Simpa", kad je reč o izvoznim poslovima tog najvećeg domaćeg proizvođača nameštaja, na neka nova tržišta, uključujući tursko, iransko i iračko, koja su za sad manje pogođena krizom.
U celini gledano, mere koje država predložila su dobre ali nedovoljne, jer treba da se smanje i doprinosi i porezi, koji su kod nas veći nego u drugim zemljama, ukazao je Disić.
