Izvor: BKTV News, 21.Avg.2017, 19:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PREDLOG KOJI JE UZBURKAO JAVNOST: Roditelji traže pravo da izaberu staratelja deci
Crna statistika porodičnog nasilja u Srbiji, bila je povod da se u javnosti sve češće čuju predlozi o izmenama Porodičnog zakona odnosno da se roditeljima pruži mogućnost da za života odaberu staratelja svojoj deci.
Prema važećem Porodičnom zakonu, roditeljima nije omogućeno da odrede staratelje svoje dece. Odluka o sudbini dece roditelja koji su stradali nesrećnim slučajem ili prerano umrli, prepuštena je centrima za socijalni rad i njihovoj proceni gde bi dete >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << trebalo da nastavi život.
U Gradskom centaru za socijalni rad u Beogradu kažu da u slučajevima kada maloletna deca ostanu bez roditelja, u velikom broju slučajeva brigu o deci preuzima neko od srodnika (ujaci, tetke, stričevi, babe i dede), koji žele i koji su podobni da obavljaju tu ulogu, jer je u najboljem interesu deteta da odrasta u porodičnom okruženju.
FOTO: Pexels
Kada ne postoje bliski srodnici deca se smeštaju u hraniteljske porodice, a ukoliko nema hraniteljske porodice u ustanovu socijalne zaštite.
"Država, odnosno centar za socijalni rad kao Organ starateljstva, nastavlja da prati odrastanje dece u srodničkim i hraniteljskim porodicama ili u ustanovama, da ih shodno potrebama finansijski pomaže kao i da pruža svu neophodnu psihološku i stučnu podršku", objašnjavaju u Gradskom centaru za socijalni rad.
Zašto se kod nas ne primeni ono što je su svetski zakoni već odavno usvojili?
Međutim, mnogi roditelji u Srbiji sve glasnije zahtevaju da, kao što je to praksa u svetu, oni donesu odluku o budućnosti njihove dece.
FOTO: Pexels
"Otišla sam kod advokata da se raspitam o svojim mogućnostima i bila sam neprijatno iznenađena kad sam saznala da moje mišljenje nema tako reći nikaku važnost priliko donošenja odluke šta će biti sa mojim detetom nakon prerane smrti mene ili supruga. Smatram da, ukoliko roditelj izrazi želju da brigu o detetu prepusti nekome iz porodice ili nekome od prijatelja, on na to treba da ima puno pravo i ta mogućnost treba da postoji u Zakonu. Zar će bolje od mene i mog supruga neko treći proceniti ko je podoban da se brine o mom detetu, ako nam se ne daj Bože nešo dogodi?", ističe Sonja Milošević (30) iz Beograda.
Kao najvažniji argument roditelji navode činjenicu da zakonske odredbe Porodičnog prava u Srbiji ne priznaju njih kao roditeljle odnosno ne daje im pravo da oni, kao najpozvaniji, odluče o sudbini svoje dece.
"Ne dopada mi se što ispada da se ja ne pitam o životu mog deteta i nemam nikavu sigurnost da će osoba kojoj bude određeno da vodi računa njemu biti adekvatna. Volela bih da se što pre promeni zakon da mogu odmah da odem kod advokata i sama odredim kod koga će moje dete sutra zavriti i ko će o njemu brinuti onako, kako treba", kaže Jasmina Mirković (30) iz Kragujevca.
FOTO: Pexels
Možemo da biramo kome ćemo ostaviti nekretnine, ali ne i decu!
"Ma koliko ne želimo da razmišljamo o najgorem, mene kao roditelja prosto proganja to pitanje sta bi bilo sa mojom decom ako se meni i mužu nešto desi. Naprosto volela bih da to bude neko za koga verujem da bi mojoj deci pružio ono što bih i ja. Zato apsolutno podržavam inicijativu, jer ljudima bi trebalo omogućiti da budu spokojni ako dođe do najgoreg. Ako mogu da odredim kome bih ostavila nekretninu nekim testamentom, ne vidim zašto ne bih imala to pravo i kada je reč o deci, pa oni su valjda važniji od neka četiri zida. Jer činjenica da bi bili prepušteni nekom nemilosrdnom birokratskom sistemu jos više mi uliva bojazan...", priča Ljiljana Petrović (35) iz Kraljeva.
"Iskreno ja bih više volela da mogu ja da odlučujem o tome ko će da mi čuva decu posle moje smrti, nego da o tome odlučuju potpuni stranci. Glasam za to da možemo da utičemo na tu odluku. Oduvek sam se pitala, gledajući strane filmove, zašto tako nešto ne funkcioniše i kod nas", Nataša Biković (29) iz Novog Sada.
U poslednje vreme smo svedoci da službe koje bi trebale da taj posao obavljaju ne donose baš najbolje procene kada se radi o sposobnosti osobe koja će voditi računa maloletniku.
FOTO: Pexels
Advokat Miloš Antić, koji se bavi porodičnim pravom, kaže za BKTVNews da, prema važećem Porodičnom zakonu, ne postoji mogućnost za određivanje staraoca tako što će se dve strane o tome dogovoriti. Zakonodavac određuje proceduru kao i podobnost staraoca.
FOTO: Pexels
"Ozbiljan razlog zbog koga se ne može odrediti staralac potencijalnom štićeniku u specifičnim ili redovnim situacijama, ne postoji. Prosto, način odlučivanja je tako regulisan da je uključen i Centar za socijalni rad, sa svojim timom stručnjaka koji čine socijalni radnik, psiholog i sociolog, koji vode računa o najboljim interesima deteta-štićenika", objašnjava advokat Antić.
Za promenu zakona koji je sada na snazi potrebna je i politička volja, ali za sada je sve i dalje na nivou rasprave.
FOTO: Pexels
"Mi smo upoređivali naš Zakon sa inostranim rešenjima i došli do zaključka da ne bi bilo loše ni kod nas da se primeni na taj način", kaže Antić.
U zemljama anglo-saksonskog prava običaj je da roditelj sam imenuje osobu koja će preuzeti brigu o detetu u slučaju njegove smrti. U nekim državama je čak potrebno odmah nakon rođenja upisati nekog ko će preuzeti brigu o detetu, jer država mora da zna da li će dete biti zbrinuto nakon eventualne smrti oba roditelja. U Sjedinjenim Američkim Državama briga o detetu je najčešće prepuštena kumovima dece i na taj način su roditelji sigurni u budućnost svog deteta.
"Ne bi trebale da postoje niti pravne, niti moralne prepreke za regulisanje ove oblasti na način da se nekom vrstom izjave, unapred određena osoba, svojom slobodnom voljom, obaveže prema drugom licu da u slučaju gubitka poslovne sposobnosti ili smrti zakonskih zastupnika, bude njegov staralac. Međutim, niko još nije preuzeo obavezu da sačini konkretne predloge koje su osnov za pokretanje procedure i izmene Zakona , odnosno uvođenje odredbe kojom se roditeljima daje mogućnost da sami odrede staratelja deci", objašnjava Antić.
.jpg)
