Izvor: Kurir, 14.Dec.2010, 14:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POVEĆANO KAŠNJENJE U OTPLATI KREDITA
BEOGRAD - Preduzeća u Srbiji su u novembru kasnila u otplati 15,3 odsto kredita, što je za jedan odsto više nego u oktobru, a njihova ukupna kreditna zaduženost smanjena je 1,8 odsto, izjavio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
"Nisu ohrabrujući podaci da raste docnja u otplati kredita privredi i da se preduzeća sve manje zadužuju", rekao je Dugalić na konferenciji za novinare.
On je pozitivno ocenio preporuku guvernera Dejana Šoškića >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da banke razmotre kako da svojim klijentima olakšaju otplatu pozajmica, ali je istakao da bi docnja u izmirenju dospelih rata bilo još veće da banke već ne pomažu dužnicima da izmiruju svoje obaveze. U novembru je više od 60 dana kasnila otplata 3,5 odsto kredita gređanima, koliko i u oktobru, dok preduzetnici sa zakašnjenjem većim od 15 dana izmiruju 11,9 odsto kredita, što je 0,6 odsto više nego prethodnog meseca.
Preduzeća, preduzetnici i građani u Srbiji su na kraju novembra bili kreditno zaduženi u iznosu od 1.690 milijardi dinara, što je 0,8 odsto manje nego u oktobru, a 27,8 odsto više nego na kraju prošle godine. Krediti preduzeća, prema podacima Kreditnog biroa UBS, iznosili su 1.131 milijardu dinara, što je 1,8 odsto manje nego na kraju oktobra, a građana 507,6 milijardi, što je porast od 1,4 odsto u odnosu na prethodni mesec. Preduzetnici su bankama bili dužni 51,4 milijarde, 0,1 odsto manje nego u septembru.
Građani su se najviše zadužili po osnovu stambenih kredita, koji su na kraju novembra iznosili 279,9 milijardi dinara i bili 1,9 odsto veći nego mesec dana ranije, odnosno 28,5 odsto veći nego na kraju prošle godine. Zaduženje stanovništva po osnovu gotovinskih kredita je u novembru za 10,5 odsto bilo veće nego u oktobru i iznosilo je 127,8 milijardi dinara, dok su potrošački krediti bili 40,1 milijardu dinara i za 7,6 odsto su veći nego prethodnog meseca.
Dugalić je objasnio da je rast gotovinskih i potrošačkih kredita posledica promene metodologije razvrstavanja kredita, zbog čega su i krediti za refinansiranje smanjeni za 27,5 odsto i iznošse 35,1 milijardu dinara. Dug poljoprivrednika bankama na kraju prošlog meseca bio je 24,8 milijardi dinara, za 0,9 odsto veći nego na kraju oktobra.
Dugalić je rekao da ne postoji opasnost da neka banka zapadne u probleme zbog porasta loših, odnosno nenaplativih kredita, jer sve banke u Srbiji imaju više novca rezervisanog za takve slučajeve nego što je to zakonom predviđeno.
Procenjujući razloge jačanja dinara poslednjih dana on je rekao da je to "pozitivno iznenađenje", najverovatnije zbog toga što preduzeća kupuju manje deviza da bi se razduživala. Najavljena restriktvnost monetarne politike, kako bi se sprečio rast inflacije, prema rečima Dugalića negativno će uticati na privredni oporavak, jer će preduzeća morati da se zadužuju po nepovoljnijim uslovima.
