Izvor: Kurir, 19.Maj.2015, 20:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POTOMCI PAMTE UŽASE: Porodicu su mi ubili i bacili u bunar!
Pesnik Slobodan Savić priča kako mu je ubijeno 89 rođaka, dok Vladan Pantić u ispovesti za Njuzvik Srbija govori o monstruoznom klanju bebe u kolevci
BEOGRAD - Za vreme Drugog svetskog rata Srbiju su uništavale bombe, ubijanja, bolesti i beda, ali ono što je ostavilo najbolniji krvavi trag, o kojem se u srpskoj javnosti i dalje žustro raspravlja, jeste međusobno ubijanje četnika i partizana.
Jedno od mesta u kojem su 1943. četnici izvršili pokolj je selo Vranić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << udaljeno 30 kilometara od Beograda, a srpski Njuzvik došao je do potomaka ljudi koji su tad stradali od četničke kame.
Tragedija: zločine su činile obe strane
PARTIZANI SU MI UBILI OCA JER NIJE BIO UZ NJIH
Beogradski arhitekta Slobodan Đurić (72) u Drugom svetskom ratu je ostao bez oca Dragoljuba. Ubili su ga partizani. Telo nikad nije pronađeno, te on ni danas nema grob.
- Moj otac je bio sanitetski potporučnik i radio je u vojnoj bolnici u Pasterovoj ulici. Nemci su, nakon ulaska u grad, zarobili čitavo osoblje i oni su dobili status nemačkih zarobljenika u odsustvu. Nisu ih poslali u Nemačku jer su im trebali ovde lekari - priča Đurić.
Njegov otac je lečio obolele od tuberkuloze, a onda je, nakon što su u grad došli partizani, uhapšen 22. oktobra 1944.
- Uhapšen je pod izgovorom da nije predao uniformu kraljeve vojske, koju je, kao i svi, nosio tokom rata. Četiri dana je saslušavan. Moja majka Ljubica ga je sve vreme posećivala, a on se već drugog dana bio prepolovio. Tad joj je rekao da ga je ispitivao dvadesetogodišnji major OZNE, koji ga je pitao zašto nije pobegao u šumu i pridružio se partizanima - kaže Đurić. Nakon četiri dana njegovom ocu se izgubio svaki trag.
- Prema rečima istoričara, s ostalima je završio u logoru na Banjici, a zatim su odvedeni u Lisičji potok. Tu su skončali - kaže sagovornik Kurira.
