Izvor: Kurir, 22.Feb.2011, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POSTIGNUT DOGOVOR SA MMF
BEOGRAD - Srpske vlasti i misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) postigle su dogovor po završetku sedme revizije stendbaj aranžmana koji će omogućiti Srbiji da povuče oko 365 miliona evra namenjenih deviznim rezervama zemlje, saopštio je danas MMF po završetku razgovora.
Kako je navedeno, očekuje se da će odbor MMF-a razmatrati taj zahtev krajem marta.
"Program beleži dobre rezultate i svi kriterijumi izvršenja za kraj decembra 2010. godine su ispunjeni, a fiskalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << deficit za prošlu godinu je realizovan znatno ispod ciljnog nivoa", navedeno je u saopštenju.
Tokom razgovora dogovoreno je da bi ukoliko bude izvesno da će prihodi konsolidovanog budžeta centralne države premašiti ciljeve, deo viška prihoda mogao da se upotrebi kasnije tokom godine za ograničene jednokratne i ciljane isplate licima koja primaju niže zarade i penzije.
Misija MMF-a boravi u Beogradu od 9. februara u okviru sedmog, poslednjeg kvartalnog razmatranja rezultata ostvarenih u sprovođenju dvogodišnjeg stendbaj aranžmana.
Tom prilikom obavljeni su razgovori s predstavnicima Srbije u vezi sa najnovijim fiskalnim, monetarnim i platnobilansnim kretanjima, ispunjenju kriterijuma izvršenja za kraj 2010. godine, kao i realizaciji ciljeva ekonomskog programa dogovorenog sa MMF-om.
Aranžmanom s MMF-om, koji je potpisan u maju 2009. godine, Srbiji je odobren zajam od oko tri milijarde evra za jačanje deviznih rezervi i do sada je iskorišćeno oko 1,51 milijardi evra.
Za štrajkače jednokratna pomoć
Povodom zahteva zaposlenih u javnom sektoru za povećanjem zarada, dogovoreno je da bi, ukoliko prihodi budžeta budu veći, deo sredstava mogao da se upotrebi kasnije tokom godine, za ograničene, jednokratne isplate licima koji primaju niže zarade i penzije, navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, mnogi od ključnih ciljeva definisanih na početku programa su realizovani.
Istaknuto je da je ipak neophodno nastaviti sa disciplinovanom fiskalnom politikom, ući u ozbiljnije reforme javnog sektora, uključujući restrukturiranje javnih preduzeća i pružanje privatnom sektoru stabilnijeg i predvidljivijeg poslovnog okruženja.
