Izvor: Blic, 23.Maj.2016, 12:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PODVIG Ustima i bradom ispisao - roman!
Radovan Rale Samardžić (35) od rođenja je vezan za postelju. Zbog bolesti ne može da pokreće ruke i noge, ali ga to nije sprečilo da napiše i objavi - knjigu!
Sudbina je ovom Smederevcu uskratila i moć govora jer to što on izgovori razumeju samo roditelji, ni oni baš sve. Jedina komunikacija sa svetom mu je kompjuter, a laptop je već bio na izdisaju. Počeo je da otkazuje, a i memorija je premala da sačuva sve što Rale bradom ili uz pomoć olovke u ustima napiše i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uradi. A pored objavljene knjige, radi na drugoj, ima svoj Jutjub kanal, aktivan je na društvenim mrežama... Zbog toga se obratio našem NonStopŠopu za pomoć. Prenosivi hard-disk bi završio posao da se sačuva sve što je za pet godina uradio. Rečeno - učinjeno.
- Hvala vam, mnogo vam hvala - prevode Raletovi roditelji šta on kaže.
- Kada se uzbudi, teško ga je razumeti. Ovo mu je trebalo jer on više ne može bez kompjutera. Nekada je do četiri ujutro za računarom - objašnjava Raletov otac Vasilije.
Vasilije kaže da im je jedini izvor prihoda njegova skromna penzija i Raletova pomoć za tuđu negu, koja cela ode na lekove.
- Sve plaćamo, od lekova za astmu do „bromazepama“, bez kojeg ne bi mogao da radi zbog spazama koje ima. Evo, sada smo pozajmili novac da mu kupimo antidekubitni jastuk, morali smo, bez njega mu se rane otvaraju. Jedino što je dobio su specijalna kolica. On je našao model na internetu i poslao mejl na adresu direktora zavoda. Hvala bogu da ima još dobrih ljudi, nabavili su baš takva kolica i on sad može napolje - priča Raletova majka.
Samardžići stanuju u potkrovlju u smederevskom naselju Papazovac, na šestom spratu, a kako to biva, lift često ne radi. Nema rampe za kolica.
- Bio je čovek iz neke firme iz Beograda kada je video prilog o Raletu u emisiji na televiziji. Rekao je, kao, njegova firma će to završiti, napraviće rampu. I nikada se više nije pojavio - razočaran je Raletov otac.
I s knjigom, koju je posle godina mukotrpnog rada Rale završio, nije bilo sreće, objašnjava otac. Taj čovek koji je obezbedio štampanje u inostranstvu nikada im se posle nije javio. Nemaju ugovor, ne znaju ni da li je i šta prodato, od koga je on i koliko uzimao novac za sponzorstvo, na kraju i šta je s tim parama bilo.
Nikada nije išao u školu
Raleta je mlađa sestra naučila da čita i piše jer on nikada nije išao u školu. Ona ga je najbolje razumela, kažu roditelji. Dok nije imao računar, Rale je na mobilnom telefonu kuckao tekst njegovog budućeg romana „Marija i Miša“, a ona ga je prepisivala na papir. Sestra se udala i sada živi u Kostolcu.
