Izvor: Kurir, 28.Avg.2010, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PAŽNJA: JEDEMO FALSIFIKOVANU HRANU
BEOGRAD - Vraćamo se u devedesete! Falsifikovana roba - salame, začini, pića, odeća i obuća poznatih robnih marki - koja je preplavila „komšijska“ tržišta nije zaobišla ni srpske buvljake i pijace jer se švercuje upravo iz tih zemalja. Što je još gore, ni kupovina u prodavnicama koje su ovlašćene da prodaju samo originalnu robu ne garantuje kupcu da neće kupiti lažnjak.
BEOGRAD - Vraćamo se u devedesete!
Falsifikovana roba - salame, začini, pića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << odeća i obuća poznatih robnih marki - koja je preplavila „komšijska“ tržišta nije zaobišla ni srpske buvljake i pijace jer se švercuje upravo iz tih zemalja. Što je još gore, ni kupovina u prodavnicama koje su ovlašćene da prodaju samo originalnu robu ne garantuje kupcu da neće kupiti lažnjak.
Dok je hrvatska inspekcija otkrila da ne postoji nijedan proizvod na tržištu koji nema svoju kopiju - a među njima je i čuveni brend „vegeta“, kome robuju i srpske domaćice - nadležni u Srbiji priznaju da su otkrili samo lažne rakije.
Da se falš „vegeta“ i drugi prehrambeni „lažnjaci“ lako mogu kupiti na srpskom tržištu, apsolutno je siguran Novica Ranđelović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
- Mi smo meka za razne falsifikovane proizvode, a posebno sivo tržište, koje niko ne kontroliše. Možda u velikim trgovinskim lancima nećete naći lažnu „vegetu“, ali na pijacama i buvljacima je sigurno ima.
Cenu, naravno, plaćaju potrošači koji kupovinom lažne prehrambene robe mogu da zarade ozbiljne zdravstvene probleme. Falsifikatori skeniraju logotip, oboje ga i koriste kao original. To je masovna pojava - kaže Ranđelović i ističe da je za efikasniju kontrolu tržišta potrebna veća povezanost inspekcija, policije, laboratorija i medija.
Za masovnu prodaju lažnjaka najzaslužnija je nemaština i pad kupovne moći građana, ali i proizvođači koji iz ekonomskih interesa ne štite svoje brendove.
- Potrošači veruju da kupuju original, a u stvari kupuju robu iste robne marke koja je daleko lošijeg kvaliteta od originala. Osim što su obmanuti, to može i da ih skupo košta - kaže Predrag Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije.
Za srpske muljatore najatraktivnije su voćne rakije, pa su tržišni inspektori zabranili rad dve fabrike jer su u njima pravljene lažne viljamovke, dunje, kajsijevače i druge rakije.
- U junu smo u preduzeću „Aromatika“ iz Knjaževca otkrili 23 litra arome različitih voćnih rakija koje su korišćene za pravljenje lažnih pića, dok je preduzeću „Gru Mark kompani“ iz Subotice zatvoren pogon u Srbobranu jer su radnici uhvaćeni kako redestiluju rakiju sa 1.250 kg kristal šećera - kažu u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede.
Slavica Tomčić
Kopije na svakom ćošku
Ni srpsko tržište nije imuno na lažne tekstilne brendove, pa su tržišnim inspektorima u ruke najčešće padale kopije „Najka“, „Pume“, „Adidasa“, „Riboka“ i „Čempiona“.
- Za prvih sedam meseci ove godine otkriven je i oduzet 6.631 komad falsifikovane tekstilne robe, sportske opreme, obuće i odeće i 29.631 komad piratskih diskova. Ove godine je lažne robe bilo manje u registrovanim prodavnicama, ali je sve više ima na buvljacima i pijacama - ističu u Ministarstvu trgovine i usluga.
