Izvor: Politika, 21.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oživeo manastir Drenča
Osvećenjem restaurirane crkve Vavedenje presvete Bogorodice, koju su turski zavojevači porušili 1454, okončana je važna faza obnove srednjovekovnog manastira, koja je započeta još 1952. godine
Aleksandrovac – Pet kilometara severno od Aleksandrovca, u srcu vinorodne Župe, obnovljen je život u srednjovekovnom manastiru Drenča. Osvećenje restaurirane glavne crkve Vavedenje presvete Bogorodice, koju su turski zavojevači porušili 1454. godine, na drugi dan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vaskrsa obavio je episkop žički Hrizostom, koji je služio i svetu arhijerejsku liturgiju.
Manastir Drenču su podigli monah Dorotej (njegova grobnica je otkrivena tokom radova na obnovi crkve), treći hilandarski iguman, i njegov sin Danilo u periodu od 1350. do 1355. godine. Ovaj manastir, u koji je često dolazio i knez Lazar, pominje se i u Žičkoj povelji iz 1382. koja se čuva u manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj gori. Po stilu, Drenča pripada ranoj Moravskoj školi.
Kako za naš list kaže Gordana Tošić, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu, odluka o obnovi doneta je pre više od šest decenija. Konzervatorsko-restauratorski radovi započeti su 1952, prema projektu arhitekte Branislava Vulovića, i trajali su narednih desetak godina, a nastavljeni su tek 2002. po revidiranom projektu, čiji je autor profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Mirko Kovačević. Inače, odbor za obnovu manastira Drenča formiran je 2002. godine, a projekat finansira Ministarstvo kulture.
Na svečanosti otvaranja hrama, koji se zbog svoje velike kulturne vrednosti nalazi pod zaštitom države, profesor Kovačević je za „Politiku” rekao:
– Zahvalan sam našim čuvenim istraživačima Dragutinu Milutinoviću i Mihajlu Valtroviću, čije sam crteže koristio kao polazište u izradi projekta. Veoma je važno što ovde nije samo crkva obnovljena, već što će se obnoviti i porta. Sa izuzetkom Đurđevih stupova, u Srbiji nema objekata ove vrste čijoj obnovi se tako celovito i temeljno pristupilo.
Pored crkve sagrađen je mali konak, a u toku je i obnova velikog konaka. Monaški život ovde je na Vaskrs započela monahinja Fotina, koja je postavljena za igumaniju. Ona očekuje da će brzo okupiti sestrinstvo i da će manastiru biti vraćen makar deo imovine.
R. Stanković
[objavljeno: 22/04/2009]
