Izvor: RTS, 15.Okt.2016, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oživeli vinski putevi Srbije
U Srbiji je u toku berba grožđa koju prate različite svetkovine vinu u čast. Srbija je nekada bila poznata vinska zemlja, a onda smo decenijama vinogradarstvo nepravedno zapostavljali.
Poslednjih desetak godina, proizvodnja vina u Srbiji doživljava renesansu. Obnavljaju se zasadi vinove loze, grade nove vinarije i polako razvija vinski turizam od kojeg zemlje kao što su Italija, Francuska, Španija i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Portugal, godišnje zarade oko tri milijarde evra.
Srbija ima osam vinskih turističkih puteva koji su pre nekoliko godina obeleženi što je umnogome uticalo na razvoj tog vida turizma.
Ohrabruje činjenica da rastu površine pod vinovom lozom, pa je tako sada više od 22.000 hektara pod vinogradima. Godišnje proizvedemo oko 42 miliona litara vina.
"Naravno sve to prati i subvencija Ministarstva poljoprivrede, od podsticanja podizanja zasada do podsticanja kupovine nove opreme, zatim za promociju vina na određenim vinskim manifestacijama, pa čak i za kupovinu boca i pakovanja kako bi naši vinari, odnosno vina, bila što konkurentnija", rekao je Darko Jakšić iz Grupe u Ministarstvu poljoprivrede za vinogradarstvo i vinarstvo.
Po različitim osnovama vinari od države mogu da dobiju i više od tri miliona dinara subvencija.
"Vinarstvo, odnosno vino je vruća priča. Samom pojavom više vinarija, odnosno grupisanjem u neka interesantna vinogorja, postalo je interesantno organizovati turu za grupu turista koji mogu da obiđu i do pet vinarija u toku jednog dana. To je onda nešto vrlo sadržajno i pruža mogućnost da se sagleda diverzitet u stilovima u okviru jednog vinogorja", kaže enolog Miša Cilić.
Nekada su vinski turisti bili dobrostojeći sredovečni ljudi. Poslednjih godina, vinske puteve sve radije pohode mladi.
"Iz Evrope je retka zemlja iz koje nismo imali goste. Imamo i knjigu utisaka i kad prelistavamo neki put se i začudimo odakle sve ljudi dolaze i koga sve to interesuje da vide kako sve to izgleda", smatra Josif Nedin iz vinskog sela Gudurica.
Prva linija promocije domaćih vina, pa i onih od autohtonih sorti, kao što su tamjanika i prokupac, su prestonički restorani u koje dolaze strani turisti.
Konobar Predrag Nedeljković, koji je u neposrednom kontaktu sa gostima kaže da im se domaća vina sviđaju.
"Piju najviše tamjaniku i prokupac ali uglavnom više tamjaniku, odlučuju se više za belo vino", dodaje Nedeljković.
Vinski podrumi podstiču sveukupni turistički razvoj, jer pored degustacije vina, gosti rado obilaze i sve druge turističke znamenitosti kraja u koji dođu.
