Izvor: Blic, 09.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovlašćenja BIA delom mimo ustava
Ovlašćenja BIA delom mimo ustava
BEOGRAD - Asistent na beogradskom Pravnom fakultetu dr Goran Ilić i Fond za humanitarno pravo zatražili su od saveznog, odnosno republičkog ustavnog suda da ocene ustavnost dela Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji Srbije (BIA). Radi se o odredbama (članovi 13,14 i 15) koji, između ostalog, omogućavaju BIA da otvara pisma, prisluškuje i snima telefonske razgovore i upada u elektronsku poštu.
Dr Ilić smatra da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se ova osetljiva oblast, koja se tiče ljudske privatnosti, ne može regulisati republičkim zakonom. - Nepovredivost tajnosti pisama i ostalih sredstava opštenja zagarantovana je saveznim Ustavom, kojim je predviđeno i kada se može odstupiti od ovog načela. To znači da se ova materija može uređivati saveznim a ne republičkim zakonom - ističe dr Ilić.
Dragan Lalošević, istraživač Fonda za humanitarno pravo, kaže da Zakon o BIA, određujući uslove za odstupanje od pomenutog načela, probija okvir koji postavlja srpski Ustav.
- U Ustavu Srbije piše da se to može činiti ako je neophodno za vođenje krivičnog postupka, ili odbranu republike, a u Zakonu o BIA stoji samo 'iz razloga bezbednosti'. Ova formulacija je preširoko postavljena, uopštena i nejasna. Nisu precizno određeni kriterijumi kojima se rukovodi direktor BIA kada od suda zatraži određivanje mera kojima se odstupa od načela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja. Takođe, nije jasno ni kojim će se kriterijumima voditi sud kada odlučuje o zahtevu direktora BIA. Ovako velika ovlašćenja ne isključuju mogućnost zloupotrebe - kaže Lalošević.
Dr Ilić ukazuje na to da je kao primer dobre regulative ovog pitanja srpskom zakonodavcu mogao da posluži savezni Zakon o službama bezbednosti SRJ, koji je donet samo nekoliko dana pre spornog Zakona o BIA. U pomenutom saveznom zakonu stoji da se sredstva i metodi nadzora, praćenja i prisluškivanja mogu primenjivati po odobrenju nadležnog suda i na način i pod uslovima koji su precizno i jasno propisani Zakonom o krivičnom postupku (ZKP). Nasuprot tome, Zakon o BIA nigde ne pominje ZKP. - Zakon o BIA odstupa od rešenja iz ZKP-a i kada je u pitanju vreme trajanja ovih mera. Nadzor nad sredstvima komunikacija ZKP ograničava na tri meseca, a u izuzetnim situacijama dozvoljava da se to radi šest meseci. Na drugoj strani, srpski zakon daje BIA pravo da pomenute mere primenjuje čak godinu dana - napominje dr Ilić.
Posebno problematičnim dr Ilić smatra član 15 spornog zakona, po kome BIA može da počne sa primenom pomenutih mera čak 96 časova pre nego što sud to odobri svojom odlukom.
- Istina, ove mere mogu da se primenjuju samo uz prethodno pribavljenu pismenu saglasnost suda, ali pismena saglasnost nije isto što i sudska odluka. Zakon ništa ne kaže o tome šta će biti sa prikupljenim materijalom ako nadležni sud kaže da nema osnova za praćenje i snimanje komunikacija - upozorava dr Ilić.
U Zakonu o BIA nema ni onih garancija koje savezni Zakon o službama bezbednosti SRJ daje licima čija se komunikacija prati. Savezni zakon, između ostalog, propisuje da u registrima, zbirkama podataka i arhivi tajnih službi ne mogu da se nalaze podaci koji ne spadaju u njihovu nadležnost. Ukoliko služba dođe do tih podataka, zakon je obavezuje da ih odmah uništi i o tome sačini komisijski zapisnik. - U srpskom zakonu nema nikakvih garancija da će takav materijal biti uništen. Možemo da pretpostavljamo da će BIA tako postupiti, ali iz ovoga ne proizlazi nikakva zakonska obaveza - ocenjuje dr Ilić.
On smatra da, poput saveznog, i republički zakon mora da sadrži odredbu po kojoj je služba dužna da građane, na njihov pismeni zahtev, obavesti da li su bili pod ovim 'specijalnim tretmanom', kao i da im stave na uvid dokumenta o prikupljenim podacima.
U Zakonu o BIA nema ni reči o tome kome građanin može da se obrati, odnosno da podnese prigovor ako ne dobije tražene podatke i dokumenta.
Po oceni dr Ilića i Laloševića, savezni zakon, u poređenju s republičkim, omogućava i bolju kontrolu tajnih službi. - Prema srpskom zakonu, direktor BIA ima obavezu da dva puta godišnje podnese parlamentu izveštaj o radu službe. Skupština izveštaj samo prima k znanju i to je sve što zakonodavna vlast ima sa agencijom - kaže dr Ilić. M. Ilić
