Izvor: Blic, 05.Jul.2009, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovde se niko ne bori protiv dopinga
Dr Nenad Dikić
Svi smo na nekoj vrsti dopinga, neko se dopinguje kafom, neko cigaretama, neko lekovima, a sve pod izgovorom – lakše se živi. Profesionalni sportisti, ali i rekreativci sve češće uzimaju nedozvoljene suplemente kako bi postigli željene rezultate.
Osim profesionalnih sportista, sve češće za nedozvoljenim suplementima posežu i rekreativci u teretanama. Željni da što pre nabace mišićnu masu, oni često posežu za proteinima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje kombinuju sa anabolicima. O izboru suplemenata koje će koristiti obično se informišu na internetu ili od proizvođača kojima je jedini cilj profit. Posledice takvog ponašanja često mogu biti katastrofalne. Skoro nijedan organ nije pošteđen štetnog dejstva. Od anabolika stradaju kardiovaskularni sistem, bubrezi koža, tetive i ligamenti, jetra, a u pojedinim situacijama može doći i do smrtnog ishoda. Često se kao posledica uzimanja anabolika javlja sterilitet kod muškaraca i žena.
Ovom ozbiljnom problemu u našoj zemlji se pridaje mali značaj. Rezultati Antidoping agencije prošle godine su pokazali da je od ukupno 500 testiranih sportista na domaćim i međunarodnim takmičenjima, 3,8 odsto bilo pozitivno, što je mnogo više od zvaničnog svetskog proseka koji iznosi oko dva odsto.
– Ne postoji opravdanje za toliko pozitivnih sportista. Problem je što ovde vlada mišljenje da doping nije ništa loše i da sportisti mogu povremeno da ga koriste. O zdravlju sportista niko ne vodi računa, bitni su samo sportski rezultati – kaže za „Blic nedelje" dr Nenad Dikić, direktor Antidoping agencije.
On kaže da danas svi samo deklarativno podržavaju antidoping kontrole, ali da je na terenu slika drugačija. Tako, recimo, nijedan veliki sportski savez, gde spadaju odbojka, košarka, rukomet, vaterpolo, nije izdvojio sredstva za doping kontrolu na nacionalnim takmičenjima. Tako je tokom prošle godine na domaćim takmičenjima urađeno samo 150 testiranja.
– To je jako malo s obzirom na to da Svetska doping agencija od nas očekuje da uradimo oko 1.000 testiranja godišnje, koliko urade Austrijanci, Mađari, Slovaci, zemlje koje imaju sličan broj stanovnika kao mi. Ključni naš problem danas je finansiranje. Naš budžet za ovu godinu je tri puta manji od mađarskog, šest puta manji od austrijskog, pet puta manji od hrvatskog, dvostruko manji od bosanskog. Ove godine ne bismo mogli da ponovimo ni prošlogodišnji broj testiranja, da nije bilo Univerzijade i Evropskog atletskog prvenstva u Novom Sadu. Organizacija ovakvih manifestacija zahteva odgovarajuće standarde i određeni broj antidoping testiranja – priča dr Dikić.
Najviše se doping danas koristi u atletici, biciklizmu, bodibildingu, dizanju tegova, odnosno sportovima u kojima dominira snaga.
Ono što posebno zabrinjava je što mali broj lekara poznaje ovu problematiku. Istraživanja koja su nedavno rađena pokazala su da čak ni lekari ne vode računa prilikom prepisivanja terapije sportistima. Oni prilikom davanja leka ne vode računa da li se neko bavi sportom ili ne. Posle antidoping kontrole, ukoliko je pozitivan, strada samo sportista koji je imao puno poverenje u svog lekara.
Inače, tokom Univerzijade biće testirano 407 sportista na sredstva za doping. Već je uzeto deset uzoraka van takmičenja, a preostalih 397 će biti urađeno tokom Univerzijade. Svi uzorci se šalju u laboratoriju u Beču, a rezultati su poznati za 48 sati. Na Univerzijadi je angažovano 30 kontrolora, uglavnom obučenih lekara i farmaceuta.
Druga strana medalje
Antidoping agencija nedavno je objavila publikaciju „Druga strana medalje", koja će biti podeljena učesnicima Univerzijade. U njoj je analiziran fenomen dopinga u sportu i umetnosti. Autor projekta je novinarka Marija Midžović, a urednik je dr Nenad Dikić.
Pogubne posledice
Prema rečima dr Dikića sportisti najčešće kao stimulativna sredstva uzimaju anabolike, amfetamine, marihuanu i efedin. Iako ni jedan organ nije pošteđen, unošenje ovih supstanci najčešće dovodi do srčanih poremećaja, ne retko do infarkta i aritmije, a često se kao posledica uzimanja stimulativnih sredstava javljaju tumori i sterilitet.
