Izvor: S media, 04.Mar.2010, 15:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvorena prva banka majčinskog mleka
U Instuitutu za neonatologiju danas je otvorena prva banka majčinskog mleka u Srbiji, ali i u regionu.
Direktorka tog Instituta Niveska Božinović-Prekajski je ukazala na značaj prirodne ishrane za prevremeno rodjene bebe, kojih na tom Institutu godišnje bude smešteno i do 900.
"Više od 35 odsto tih mališana ima manje od kilogram i po, a Instutut je, izmedju ostalog, zahvaljujući donatorima humanog mleka postigao svetski nivo preživljavanja na 79 odsto jedne >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << od najrizničnijih populacija - prevremeno rodjenih malisana", navela je Božinović-Prekajski.
Prema njenim rečima, prirodna ishrana novorodjenih mališana je značajna jer pospešuje odbrambene mehanizme, a takodje pozitivno utiče na neurološki razvoj dece.
Ona je kazala da je za mališane najbolje obogaćeno majčinsko mleko, ali da je podjednako korisno i donorsko mleko koje ne sme biti zagadjeno, a to, izmedju ostalog, zavisi i od ishrane majke donatora.
U opremanje prve bolnice majčinskog mleka opština Vračar uložila je 2.700 miliona dinara, čime je nabavljena najsavremenija oprema, kojom je omogućeno da sakupljanje, čuvanje i distribucija budu na najvišem nivou.
"Kupljeni su adekvatni pasterizatori koji omogućavaju da humano mleko bude odloženo i zamrznuto, a da ne izgubi kalorijsku vrednost dok se ne distribuira", kazala je direktorka Instituta.
Prema njenim rečima, nabavljene su elektricne pumpe za izmazanje, što olakšava ekspresiju dojke i sakpljanje praktično svake kapi mleka.
"Nabavljen je laserski mikroanalizator, koji iz minimalne količine mleka potvrdjuje njegovu kalorijsku vrednost, količinu šećera, masti i proteina, pa tako omogućava i individualni unos nutimenata za svako novorodjenče", dodala je ona.
Načelnica Banke majčinskog mleka Slavica Simić kazala je da dobrovoljni davaocii mogu biti sve majke bez obzira na godine, koje imaju višak mleka, zdrave su, nisu pod lekovima i ne konzumiraju akohol i cigarete.
Ona je rekla da se majčinsko mleko iz Instituta distribuira i drugim zdravstvenim ustanovama i da je, pored prevremeno rodjenih mališana, pogodno za decu čiji su probavni putevi operisani, a da će u budućnosti biti korišćeno i za ishranu odraslih osoba koje su imale neku hiruršku intervenciju.
"Transport drugim zdravstvenim ustanovama koje nisu iz Beograda još uvek je nerešeno pitanje jer nam nedostaje odgovajaći sanitetski auto", kazala je Simić i dodala da sada majke u bočicama kod kuće mogu da ostavljaju mleko i zamrzavaju ga, a potom i da ih u termo-torbama donose u banku.
Rok upotrebe je od tri do šest meseci, nakon pasterizacije, a svi uzorci prolaze bakteriološko ispitivanje na Institutu "Batut".
"Dešava se i to da majke donose sveže mleko, što je veoma dragoceno jer se uz saglasnost roditelja prevremeno rodjenog deteta odmah može dati mališanu, a mogu ga koristiti i odrasle osobe nakon operacije", navela je Simić.
U 2009. godini prikupljeno je 2.300 litara majčinskog mleka, a, prema njenim rečima, to nisu ni približno dovoljne količine ni za Beograd ni za Srbiju.
