Izvor: B92, 29.Avg.2009, 02:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvoren Muzej nauke i tehnike
Beograd -- Ministar kulture Nebojša Bradić sinoć svečano otvorio novu zgradu Muzeja nauke i tehnike, koji se nakon 20 godina postojanja konačno uselio u svoje prostorije.
"Jedna od važnih funkcija ovog Muzeja je da spoji naizgled nespojivo. Eksponati spajaju dva različita duhovno intelektualna univerzuma: nauku i kulturu", kazao je on.
Bradić je rekao da se tu "stapaju egzaktnost i razbarušenost inovacije i kreacije", da je taj prostor istovremeno mesto pokretanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i opstajanja racionalnog i imaginativnog, koji "pokazuje kako se međusobno nadograđuju i proizilaze jedno iz drugog".
On je rekao da je 2009. godina evropska godina kreativnosti, a kada se govori o njoj u središtu pažnje je umetnost.
"Kada govorimo o inovacijama, fokus je uglavnom na tehnologiji i ekonomiji i prava je inovacija da spajamo kreativnost i inovativnost, tehnologiju i ekonomiju", kazao je Bradić.
On je rekao da upravo Muzej nauke i tehnologije služi sadašnjosti, ali postoji i da bi pomogao oživljavanju vrednosti minulih epoha.
"Istina je da je sve što je čovek ikada mislio i radio neraskidivo utkano u sve ono što mi danas mislimo i radimo", rekao je on.
Postavka, u delimično rekonstruisanoj zgradi nekadašnje termocentrale na Dorćolu u Skenderbegovoj ulici, sačinjena je iz tri celine.
Prvu čine predmeti iz fondova 17 muzeja u Srbiji, koji su od 1991. godine okupljeni u Zajednicu naučno-tehničkih muzeja Srbije. Tu su, između ostalog, izloženi filmski projektor iz 1920. godine i kamera iz 1926, hronoskop s početka 20. veka, Edisonov fonograf, Teslina pumpa iz 1910, "Eriksonov" telefonski aparat iz 1900...
Drugu i treću celinu čine predmeti iz depoa Muzeja, u kome se nalazi oko 5.000 predmeta klasifikovanih u muzejske zbirke. Ona koju čine mašine velikih gabarita smeštena je u dvorištu Muzeja: vatrogasno vozilo iz 1938. godine, parna lokomotiva iz 1914. godine i drugo.
Posebnu celinu u unutrašnjosti zgrade čine najrazličitiji predmeti, od onih koji su bili u upotrebi u domaćinstvu još s početaka 20. veka, do industrijskih mašina iz tog perioda, kakva je retrokamera, ili štamparska rotacija iz 1915. godine.
Posebno su interesantni, kao deo ambijentalne celine, primerci tehničkih sprava kojima je bilo opremljeno domaćinstvo u Srbiji pre elektrifikacije.
Tako su opremljeni radna soba, kuhinja i kupatilo, u kome je, na primer, uz kadu bio stojeći bojler na loženje iz 1910. godine, visok gotovo do tavanice. Tu je i presa za ceđenje i ravnanje veša s kraja 19. veka, za koju bi se moglo reći da je preteča današnjih mašina za peglanje.
U okviru te celine je oko 50 fotoaparata, iz celog 20. veka, a mali su deo kolekcije od oko 1.000 fotoaparata, koje je muzeju poklonio Vladimir Aradski.
Projekat je realizovan uz pomoć Ministarstva kulture, Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, Direkcije za puteve, Uprave za energetiku i JP Elektroprivrede Srbija.
