Izvor: Politika, 18.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otrovi na pijačnim tezgama
U spanaću, kupusu i blitvi pet do deset puta više nitrata od dozvoljene količine, upozorava profesor Dragi Stevanović s beogradskog Poljoprivrednog fakulteta
U plastenicima i malim zasadima proizvodi se povrće i voće "obogaćeno" nitratima, teškim metalima, olovom, kadmijumom, radioaktivnim uranom... Ove po zdravlje ljudi štetne hemijske materije u lisnato povrće i voće dospevaju putem mineralnih, pa i organskih đubriva koje u Srbiji prodaje više od 40 svetskih kompanija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ova mineralna đubriva koriste se, doduše, za sada na malim površinama (od pet do 10 odsto) mimo kontrole države.Kako upozorava profesor Dragi Stevanović, sa Katedre za agrohemiju i fiziologiju biljaka Poljoprivrednog fakulteta, i do 70 odsto lisnatog povrća prezasićeno je sastojcima iz đubriva koje biljke ne prerade. – Najviše je nitrata koji se u organizmu mogu pretvoriti u kancerogene nitrozamine, a u spanaću, kupusu i blitvi nalazimo ih u pet do deset puta većim količinama od zdravstveno dozvoljenih. U laboratorijama smo pronašli od dva pa do 200 miligrama urana u kilogramu povrća, a kadmijuma od 20 do 30 odsto na kilogram što je više nekoliko puta od dozvoljene minimalne količine – ističe Stevanović.
I istraživači Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina došli su do alarmantnih podataka koji pokazuju da je u đubrivu nivo urana i pratećeg teškog metala kadmijuma izuzetno visok. Povišena radioaktivnost izmerena je na oglednim poljima gde se đubrivo koristi kontrolisano, ali je potpuno nepoznata situacija u plastenicima i na onim mestima gde se upotrebljavaju ogromne količine, bez ikakvih dozvola, propisa i saveta stručnjaka.
"Proizvođači povrća i voća u zemlju sipaju ogromne količine najčešće mineralnog đubriva i raznih hemijskih preparata koji se često i ne rastvore nego hemijski sastojci ostanu u zemljištu i odu u plodove, na primer, krompira koji sam imao priliku da analiziram u svojoj laboratoriji", kaže Stevanović. On podseća da je pre nekoliko godina izvoz čipsa iz jedne naše fabrike blokiran zbog pet puta veće količine kadmijuma koji je u krompir stigao iz mineralnog đubriva. Bilo je primera i kada je sa granice iz sličnih razloga vraćeno pojedino povrće i voće.
Do prekomerne i nekontrolisane upotrebe veštačkog đubriva došlo je nakon slobodnog prometa mineralnih đubriva i drugih hemijskih preparata. Trgovci ga najčešće direktno prodaju poljoprivrednim proizvođačima, koji ovim đubrivom natapaju zemlju količinom i do šest puta većom od potrebne. Ali, kako upozorava Stevanović, proizvođači povrće uzgajano na ovaj način najčešće ne koriste za svoju ishranu, nego ga iznose samo na pijacu. Voće i povrće za sebe uzgajaju na tradicionalan i zdrav način, komentariše on.
U vezi sa nekontrolisanom upotrebom mineralnih đubriva i raznih hemijskih preparata sprovode se samo preliminarna naučna istraživanja hemijske zagađenosti zemljišta i hrane u Srbiji. Rezultati su u mnogim slučajevima poražavajući, pa su profesori Poljoprivrednog fakulteta Dragi Stevanović i Mirjana Kresović, sa Katedre za agrohemiju i fiziologiju biljaka, uputili pismo ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa preporukama šta bi valjalo činiti u novoj strategiji razvoja poljoprivrede kako bi se sprečilo zagađenje zemljišta kao neprocenjivog prirodnog blaga. U tom dopisu oni ukazuju da se ova hemijska sredstva znatno i nepotrebno više (od pet do deset odsto) koriste na malim površinama.
Ovi profesori predlažu da se u okviru resornog ministarstva oformi služba koja će se baviti samo problemima proizvodnje, prometom i primenom sredstava za ishranu biljaka-đubriva, a ne kao do sada da se ova oblast vodi u Upravi za zaštitu bilja – Odeljenju za pesticide, gde nije bilo nijednog stručnjaka iz ove oblasti.
"Ako postoji nešto pozitivno u dosadašnjem nedovoljno korišćenom zemljištu to je podatak da je oko 80 odsto naših poljoprivrednih površina još čisto (nekontaminirano previsokom primenom hemije i prirodno), što nije slučaj u poljoprivredno razvijenim zemljama, koje su više od 50 godina hemijom, slobodno se može reći, uništavale svoja zemljišta. Te zemlje sada postepeno sa 1-2,5 odsto površine (ređe više) prelaze na takozvanu "organsku" ili tradicionalnu proizvodnju bez primene mineralnih đubriva i klasičnih pesticida. Sa tim iskustvom naša poljoprivreda bi mogla da bude možda i konkurentnija od mnogih razvijenih zbog toga što može da proizvodnji visokokvalitetnu hranu. To, međutim, ne znači prelazak na takozvanu "organsku proizvodnju", koja bi u našim uslovima dovela do smanjenja prinosa i poskupljenja proizvodnje, već proizvodnju kontrolisane (od njive do trpeze), a isto tako kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane na skoro svim do sada ne kontaminiranim površinama", zaključuje profesor Stevanović.
N. Kovačević
[objavljeno: 18.08.2007.]
