Izvor: Danas, 05.Jul.2015, 21:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpuštanja će ugroziti zdravstveni sistem
Beograd - Najava otpuštanja medicinskih radnika kao viškova u javnom sektoru, dodatno bi mogla da ugrozi funkcionisanje zdravstvenog sistema Srbije jer u pojedinim oblastima uveliko nedostaju stručnjaci. Mladi i školovani masovno odlaze iz Srbije a najveći broj među njima su upravo lekari specijalisti. Tržište Evrope otvoreno je za medicinske stručnjake, dok se kod nas stvaraju deficitarne kategorije određenih specijalizacija. Što zbog masovnog odlaska lekara, što zbog starosne strukture >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << zaposlenih u zdravstvu, za tri do pet godina ostaćemo bez pedijatara i hirurga, upozoravaju stručnjaci. Anesteziolozi, radiolozi i patolozi već su deficitarna zanimanja.
Ne čudi podatak da specijalisti iz Srbije odlaze u države gde su bolji uslovi i veća zarada, ako se ima u vidu da je plata lekara specijaliste anestezije i reanimatologije, inače jedna od najplaćenijih specijalizacija u svetu, oko 67.000 dinara (550 evra), a da je taj iznos u razvijenim zemljama višestruko veći. Bivši predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, inače specijaliste anestezije i reanimatologije, Dragan Cvetić, kaže za Danas da će s obzirom na aktuelne trendove situacija biti još gora, te da u nedostatku lekara zbog velikog odliva, i na uslove rada u zemlji, nećemo biti atraktivni ni stručnjacima afričkog kontinenta.
- Osnovna plata eventualno može da se uveća ako je doktor u mogućnosti da dežura, što se vrednuje kao dodatni, odnosno noćni rad. I nije tajna da se taj dodatni, prekovremeni rad, tj. osam sati dežurstva, plaća oko 4.000 dinara ili oko 35 evra. U Nemačkoj se taj isti rad ali u neuporedivo boljim uslovima i u organizacionom i u tehničkom smislu, što je za anesteziju posebno važno, vrednuje sumama koje se mere hiljadama evra. U Norveškoj, koja je česta odrednica naših lekara, anesteziolog može da zaradi i do nekoliko desetina hiljada evra - ukazuje Cvetić. On podseća da u Srbiji, istovremeno, postoji i manjak i višak lekara.
- U odnosu na evropske standarde i naše svakodnevne potrebe, i golim okom je vidljiv manjak, (gužve, redovi, zakazivanja dijagnostike, prijema i operacija, predugačke liste čekanja i sl.) a sa druge strane imamo višak mladih, diplomiranih lekara koji su na birou i ne mogu lako da se zaposle. To su dva osnovna razloga odlaska. Mladi zbog nedostatka perspektive i u potrazi za poslom, a stariji, iskusni specijalisti "prezasićeni" uslovima u kojima rade, načinom i organizacijom posla, stalnim promenama i "reformama" i u krajnjoj liniji, a nikako zanemarljivo, i u potrazi za boljim vrednovanjem njihovog rada - naglašava Cvetić. Prema njegovom mišljenju, nema naznaka da će se aktuelni trendovi promeniti u skorije vreme, a ako uslovi rada ostanu na ovom nivou, ulaskom u EU situacija može biti i gora, jer će lekarima biti olakšan odlazak u neku od evropskih zemalja. Naš sagovornik naglašava da je nezadovoljstvo lekara veliko ne samo zbog niskih zarada, već i zbog loših uslova rada. Cvetić dodaje da u Srbiji već sada ima područja u kojima nedostaju specijalisti, a uskoro će, kako navodi, ta područja ostati i bez lekara uopšte.
- U budućnosti nećemo biti atraktivna destinacija čak i za lekare iz siromašnih afričkih i azijskih zemalja. I oni traže bolje uslove rada i pre svega zaradu, a 550 evra teško da će ikoga privući jer gde god tražili posao van Srbije, bolje se plaća - naglašava naš sagovornik, podsećajući da je zarada lekara u Srbiji među najnižim u Evropi. Cvetić ocenjuje da su lekari u Srbiji, predugo, čuvari socijalnog mira.
Direktorka Lekarske komore Srbije (LKS), Vesna Jovanović, takođe ukazuje na negativan trend odlaska mladih medicinskih radnika iz Srbije, prvenstveno u Nemačku i skandinavske zemlje.
- U Nemačkoj je najlakši proces nostrifikacije diplome. To je praktično administrativna procedura, bez potrebe polaganja dodatnih ispita. Naravno, plate u tim zemljama su višestruko veće, a s obzirom da u najvećoj meri odlaze mladi, suočavamo se sa deficitom određenih, pre svega specijalističkih zanimanja - kaže Jovanović. Ona dodaje da LKS nije uključena u upisnu politiku na medicinskim fakultetima, niti u politiku dodela specijalizacija. Po tome smo, naglašava, jedna od retkih zemalja u Evropi. Naša sagovornica ističe da će u buduće pokušati da promeni tu praksu, tako što će i lekarske komore biti uključene u proces donošenja odluka.
Oko 2.000 lekara želi da ode
U protekle tri godine, koliko LKS vodi evidenciju o odlasku lekara iz Srbije, neophodne papire za rad u inostranstvu zatražilo je oko 2.000, mahom mladih doktora. Trend odlaska se iz godine u godinu povećava, a strategija za zaustavljanje negativnog procesa nije u pripremi.
Brojni uzroci nezadovoljstva
- Nesigurnost, stalne promene, naredbe, instrukcije, plašenje, povlačenje po sudovima zbog besmislenih birokratskih pravila, pretvaranje lekara u pisare i čuvare Ministarstva zdravlja i RFZO, najave "racionalizacija" odnosno otpuštanja, povećanje obima posla, manjak kadrova, neprimanje novih lekara da zamene one koji odlaze, nedovoljna opremljenost, loši uslovi rada, stalni medijski pritisak na lekare često neosnovan, samo su deo dodatnih uzroka nezadovoljstva - ističe dr Dragan Cvetić.
